Сретен Вукосављевић, рођен уз у Пријепољу 1881 под именом Сретен Тмушић, по струци је био социолог, професор на Београдском универзитету, али и личност од изузетног политичког значаја као и учесник у Балканским ратовима, Првом светском рату и Народноослободилачким ратовима. Овај социолог, учитељ, политичар, професор и војник, одиграо је важну улогу у образовању македонских Срба. Данас на жалост, мало ко га се сећа, те зато кажемо да је заборављени српски херој.
Овај виђени Србин вуче корене из црногорског племена Кучи, а преци су му досељени на југозапад Србије у току 19. века.
Као дете био је бриљантан ђак, те је био подстакнут да настави са школовањем. Учио је школе у Пљевљима, Ваљеву, Београду, а учитељску школу завршио је у Алексинцу.
од 1901. до 1905. радио је као учитељ у селима Тимочке крајине, а онда је постављен за управника школе у Пријепољу. Године 1911. сели се у Скопље у ком постаје управитељ свих српских основних школа.
Поред тога што је био учен, образован и способан, те остварен на каријерном плану, Сретен Вукосављевић био је и командант четничких одреда и учествовао је у Првом и Другом балканском рату, а касније и у Првом светском рату.
Са својом четничком трупом ослободио је Прибој и командовао добровољцима из Старе Рашке и Полимља. Године 1917. оптужен је да је био члан Црне руке због чега је осуђен на Солунском процесу.
Поред високе управничке позиције коју је понео у Скопљу, носио је такође и министарску фунцкију у Краљевини СХС и биран је на функцију државног подсекретара као и посладника народне скупштине.
Са 44 године поново се посветио социологији и науци. Повод за то је било њеогово прерано пензионисање услед великих неслагања са тадашњим режимом.
Други светски рат га је дочекао као хонорарног предавача на Правном факултету у Београду, а 1943. године прикључио се још једанпут правој страни борбе: Народноослободилачком покрету. Био је учесник многих великих историјских догађаја тог времена: заседање скупштине АВНОЈ-а у Јајцу, укључен је у састав Владе Ивана Шубашића, те је при оформљењу Привремене владе Демократске Федеративне Југослсавије носио функцију министра колонизације. Из тог разлога се сматра за једног од најзаслужнијих за колонизацију Срба и спречавање протеривања преосталих као и враћање протераних након 1945.
У другом светском рату изгубио је сина Душана који се борио на страни партизана.
Поред Дојарнског језера налази се село Сретеново које је добило име по овом српском великану, Сретену Вукосављевићу.
Иако је његова улога у предратном Скопљу била велика, нарочит за српску заједницу, о њему се ипак, јако мало зна, а још ређе се помиње.
