Ко је кога срео на Сретењу, у чему је значај овог празника хришћанства, шта се све догађало на овај дан у српској историји била је тема „Причаонице за децу и младе“ у оквиру пројекта Удружења жена Српкиња који се реализује у Центру Спона, 8. фебруара 2020. године.
Сретење Господње
Ко је кога срео на Сретењу?
Програм пројекта „Причаоница“ има за циљ да основцима објасни и „исприча“ све оно о што је остало нејасно или недовољно разјашњено а односи се на језик, књижевност, обичаје и културу српског народа. Много пута теме се поклапају са темама верске садржине што захтева додатно објашњење о томе шта се све догађало на тај дан и зашто се уопште славе празници.
Тако је и овога пута преко презентације и фотографија објашњено деци значење најсвечанијег празника хришћанства, односно Сретења. По јеврејском закону, свако дете је четрдесетог дана по рођењу доношено у божји храм. Верује се да новорођенче треба да се представи Богу, а мајка да се очисти од порођаја. Тако је и Дева Марија, мати Исусова, чердесетог дана по рођењу Исуса Христа, заједно са Јосифом кренула из Витлеема у Јерусалим да младог Исуса представи Господу. Најважнији тренутак тога чина је управо у сусрету, односно тренутку када је богоугодник Симеон Богопримац примио Исуса на руке. Дакле човек је срео Бога. Први пут је дато човеку, светом човеку, побожном и праведном Симеону Богопримцу да у малом Исусу Христу, четрдесетодневном детету сагледа Бога, Спаситеља.
„Иначе, сама реч „сретење“ означава сусрет. Слави се четрдесетог дана од Божића, а односи се на догађај из Јеванђеља по Луки. У хришћанству се верује да празник Сретење симболише не само сусрет Богочовека са људима, већ и сусрет душе с Богом. Ово су садржине које ми сами истражујемо са децом и најчешће су повољне као неки почетни ниво који је неопходан да будемо оријентисани у верском календару и сазнамо значај датума“, каже аниматор Нена Ристић Костовска.
Предања о Сретењу
Колико год да су деца мала или велика, па чак и одрасли, сви волимо те приче из давнина, нарочито предања. Прво предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји који су о томе обавестили цара Ирода. Уверен да је то нови јеврејски цар, како су најавили преци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије. После тога поубијано је 14.000 мушких беба његовог узраста. Захваљујући упозорењу божјег анђела, Богородица се са малим Исусом склонила у Мисир и тако га спасила.
Према народној традицији сматрало се да се на Сретењу сусрећу и зима и пролеће. Од овог тренутка мразеви попуштају, а припрода се припрема за долазак пролећа.
Једно друго предање каже да ако се на Стретњу осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, и ако се уплаше од своје сенке вратиће се на спавање и зима ће трајати још 6 недеља. А ако је дан облачан медведи неће видети своју сенку и неће се вратити на спавање, што означава крај зиме.
Причаоница
Занимљиво сретењско веровања јесте да младе девојке треба да пазе кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.
Сретење важан датум за српски народ
Други део Причаонице дао је увод у историјске догађаје везане за српски народ. Наиме, на Сретење 1804. године одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак који је био почетак од ослобађања од турске империје. Подигнут је под вођством Карађорђа Петровића, речено је на скупу. На Сретење, 1835. године донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије, па се у том смислу Сретење слави као Дан државности Републике Србије. И најзад, као мање познат податак да је на Сретењу 1909. године у Скопљу одржана прва скупштина Срба у Османском царству.
Сретење и Први српски устанак
Дан државности Србија обележава на велики хришћански празник Сретење, зато што је тог дана 1804. године букнуо Први српски устанак, а истог дана 1835. донет први Устав тадашње србске кнежевине.
Карађорђе
„Устанак је подигнут у Орашцу код Тополе, а напосредан повод био је „сеча кнезова“ када су Турци побили четворицу српских првака, што је изазвало огорчење народа. На чело устанка долази вожд Ђорђе Петровић од Турака прозван Карађорђе.
У прво време устанак је имао карактер борбе против јаничарских силеџија, али народ није хтео да положи оружје без гаранције једне стране силе. Иако је портин изасланик наредио погубљење четворице главних дахија устанак се није угушио. Срби су наставили да пружају отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом.
Први српски устанак
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорша, разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука. Први устанак учушен је 1813. године, али је две године касније избио Други српски устанак и тада је Србија имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је на основу султановог хатишерифа постала вазална држава турског царства.
Други српски устанак
Сви успеси који су следили у том периоду од 1815. до 1833. године допринели су да се у време владавине кнеза Милоша Обреновића ударе темељи модерне српске нације и државе, рекао је гост Причаонице, дугогодишњи наставник историје Стојан Арсић.
Шта се у том периоду догађало на културном и језичком плану?
Време после Првог српског устанка представља својеврсни прозор у свет, време када су Срби почели да се школују на престижним европским универзитетима, време када су смелије и чешће почели да показују народно језичко и културно богатство свога народа.
„Била је ово прилика да се још једном подсетимо на Саву Мркаља који је 1810. године у Будиму објавио своју расправу, под насловом: „Сало дебелога јера либо Азбукопротрес“, чиме је српска азбука кренула пут савршенства. После пропасти Првог српског устанка Вук одлази у Беч и 1814. године објављује „Писменицу сербскога језика по Говору простога народа написану“, 1815. године објаљује „Народну сербску пјеснарицу“, а 1818. године објављује „Српски рјечник“ од 26.270 речи, рекла је Нена Ристић Костовска.
Сретење и Сретењски устав
Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на Сретење, 15. фебруара 1835. године, које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине.
„Хроничари су забележили да је на Скупштину стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.
Иначе, Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине. Успостављено је пет министарстава – правде, унутрашњих дела, Финансија, војних и иностраних дела, и просвете. Аутор текста је Димитрије Давидовић, великог поштоваоца Француских институција. Сретењски устав је после само 55 дана опозван због протеста Tурске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним. Био је то трновит и дугачак пут све до тренутка када је Србија међународно призната на Берлинском конгресу 1878. године, нагласио је наставник Стојан Арсић.
Сретење и Дан државности
После Првог светског рата своју државност уградила је најпре у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СфРЈ. Србија је поново национални празник почела да слави на Сретење 2002. године, али тек након пуних 89 година, а после одвајања Црне Горе 2006. године, први пут то поново чини као самостална држава.
Пројекат Причаоница спроводи се другу сезону, ове године суфинасиран је од Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Републике Сербије, а помажу Општина Центар, Српски културно информативни центар Спона и др.
Р.С.
