Крсна слава у Срба је незамислива без славског колача, као и жита и свеће која испод кандила, испред иконе свеца гори током читавог дана.  Славски колач рано ујутру припрема домаћица, а сече свештеник. После сечења, послужује се свим гостима, а по обичају се чак ни мрвице колача не бацају већ се дају птицама.

Свака кућа има свој породични рецепт за припрему и украшавање колача, који се преноси са колена на колено, са мајке на ћерку. Нажалост, деценије комунистичке власти успеле су да искорене ову лепу традицију, па многе домаћице поново уче како се слави слава и купују готов колач у пекарама.

Међутим, и најлошије припремљен и испечен домаћи колач је бољи од куповног јер је направљен уз труд и молитву домаћице. Оне које га месе, то чине рано ујутру јер се носи у цркву на јутарњу службу. Или, уколико свештеник долази на дан славе у кућу, сече се пре славског ручка испред иконе.

На трпези, колач стоји на почасном месту, а мањи комади се послужују сваком госту. Иако се зове колач, то врста хлеба. Прави се од квасног теста које се “одмара” најмање пола сата. Потом се пребаци у плех или модлу (да добије жељени облик) и када поново порасте, украшава се и ставља на печење.

Увек је округлог облика, попут погаче, која се посебно украшава фигурама од теста. На славском колачу дрвеним печатом утискују се слова ИС ХС НИ КА (у преводу са грчког значи Исус Христос побеђује).

Поред овог симбола вере, колач се украшава плетеницама, житом, голубицама, цвећем, грожђем и другим фигурама од теста које симболишу благостање, берићет, напредак и мир у кући. На колач може да се стави и украс у облику књиге или нечег другог што је породици важно. Украси се праве од бесквасног теста и нису обавезни на колачу. 

Рецепт за мрсни славски колач – Састојци: 1/2 килограма брашна

20 грама квасца, кашичица шећера, шољица уља, два јаја, вода или млеко, со.

Припрема: У шољу се стави мало топлог млека, издроби се квасац и дода кашичица шећера, па се поклопи. Када квасац нарасте умеси се тесто са брашном, мало соли и два жуманцета, покрије се и стави на топло место. У тесто може да се дода и кора од лимуна, јер је колач укуснији.

Када нарасте, колач се премеси (неке домаћице направе облик плетенице или четири идентичне лоптице ) и ставља у плех, модлу, па премаже жуманцетом. Када тесто поново нарасте, лепе се украси и ставља се у рерну која је већ добро угрејана. Када се колач зарумени (најмање пола сата у рерни угрејаној на 200 степени), готов је. Извади се, “умије” се водом и покрије чистом крпом. 

Украси: Тесто се умеси само од брашна и воде, да буде чвршће. Развије се и праве се украси који се лепе за колач обичном водом, пре него што се стави у рерну. Клас жита се прави тако што се длановима направи ваљак, па се маказицама наизменично засеца тесто са стране. Цветови се добијају тако што се направи ваљак за дршку, па се праве цветови тако што се малим чепом праве кружићи. Грозд се добија од лоптица направљених од теста, које се правилно ређају да се добије жељени облик. Птица се прави од ваљка којем се додаје лоптица за главу, па се маказицама исече кљун. Оци се праве од семена сувог босиљка утискивањем с обе стране главе. Доњи део се прстима спљошти да би се добио реп, а крила се праве од друге лоптице и обликују се.

Проверен рецепт за најмекши посни славски колач.

Састојци: 1 кг брашна тип “400” меко; 500 мл минералне воде; 40 г свежег квасца; четири кашичице шећера; три кашичице соли; девет кашика уља;

Украси: 100 г брашна; 100 г густина; 100 мл воде; мало соли

Припрема: Минералну воду загрејати да буде млака, ставити шећер и квасац да надође. Брашно помешати са преосталим састојцима, додати ускисли квасац и умесити глатко, меко тесто које се не лепи за руке. Покрити тесто и оставити га да удвостручи волумен.

Поделити тесто на две лопте. Од једне лопте направити плетеницу коју ставите уз ивицу подмазаног кружног плеха, или најбоље дубље емајлиране шерпе, а у средину ставити другу лопту. 

Површину славског колача премазати прокуваним штирком (два дл. воде и две кашике брашна) због лепшег сјаја и боје, а и украси се боље лепе. 

Украсе направити од мешавине меког брашна и густина уз мало соли и воде да се умеси тврђе тесто. Растањити тесто што тање. Обликовати по жељи украсе и држати их покривене док их не залепите на колач.

Колач оставити 30 минута покривен на топлом месту да лепо нарасте. Уколико се то не догоди ван рерне, он ће у рерни нагло израсти, накривити се и распукнути се. У таквим ситуацијама када им колач неједнако „накриво“ буде испечен, искусније домаћице као оправдање знају да кажу како је то знак да „домаћин може да накриви капу“.

Загрејати рерну на 200 степени и пећи славски колач првих 15 минута тако, смањити температуру на 180 степени, прекрити површину пек папиром и наставити тако печење још 30 минута. 

Печен колач би требало да је лаган, осетићете то и по тежини шерпе кад је узмете у руке, а онда пажљиво извадити колач на чисту кухињску крпу и премазати га мешавином уља и топле воде да добије леп сјај. 

Београдске манифестације у част српске крсне славе 

Неке туристичке организације имају манифестације посвећене славском колачу, на којима се домаћице такмиче у избору за најлепши колач, а деца уче како да постану добри домаћини. 

У Београду, у Конаку кнегиње Љубице, сваке недеље у 14 часова се за стране туристе организује “Српска слава”, на којој могу да чују све о овом обичају који је под заштитом Унеска и да пробају српске ђаконије.

М.С.