“Подстицајни економски пакет требало би да буде објављен у мају 2020. године, непосредно пред самит Европске уније у Загребу и након усвајања новог вишегодишњег финансијског оквира Европске комисије”, каже за „Политику” Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, појашњавајући недавну изјаву Александра Вучића који је у Бриселу најавио да ће ЕУ покренути инвестициони пакет за западни Балкан.
Ауто пут на Коридору 10
Председник је, подсетимо, пренео да ће Брисел подстаћи регионалну сарадњу, посебно „мали шенген”. Како је рекао, много тога ће у Европи бити окренуто ка Балкану. „Посебно је важно што ће долазити инвестициони пројекти, а прво пролазно време ће бити у марту, па у мају, када буде самит у Загребу, затим са Грцима, затим са аустријским председником владе и многим другима”, објаснио је Вучић.
Да ли се нова администрација у Бриселу више посвећује западном Балкану него њени претходници и колико је заинтересована за формирање „малог шенгена”? Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша уверен је да ће Косово, које је до сада одбијало да приступи „малом шенгену”, ипак то учинити овог пролећа.
„Очекује се да ће ’мали шенген’ бити потписан у мају, на самиту ЕУ и земаља западног Балкана у Загребу. На инсистирање Србије група земаља која се овако економски повезује неће се звати ’балканска шесторка’ него ће то бити земље западног Балкана 5+1, како би се потенцирала различитост Косова у односу на друге државе”, објашњава Бериша. Према његовим речима, „мали шенген” је заправо трећа фаза Берлинског процеса. „’Мали шенген’ је нека врста замене за Цефту и ту се отвара инвестициони пакет. Та средства ће бити награда што се ствара ’мали шенген’”, оцењује Бериша.
Берлински процес је, подсетимо, иницијатива о регионалној сарадњи западног Балкана који је 2014. године покренула Немачка. У њему учествује шест земаља, четири кандидата за ЕУ, Црна Гора, Србија, Северна Македонија, Албанија и потенцијални кандидати, Босна и Херцеговина и Косово. „Срце” Берлинског процеса је привреда.
Европска унија је у фебруару 2018. године у складу с Берлинским процесом усвојила Стратегију западног Балкана, која између осталог предвиђа успостављање регионалног економског простора који би обухватио све земље западног Балкана. Уласку у „мали шенген”, односно балканску економску унију, Приштина се, до сада, противила. Чак је критиковала Тирану због такве врсте сарадње с Београдом.
Тако је недавно, током своје прве званичне посете Албанији, нови косовски премијер Албин Курти наглашавао важност успостављања „албанског великог шенгена”. Рама с друге стране, према писању косовских медија, поручује да „албански велики шенген” (укидање границе с Албанијом) не иде без балканског „малог шенгена”. „С нашом интеракцијом имамо пут који је затворен свих година до заједничког простора између двеју држава, слободно кретање, не само робе. До јуче је било незамисливо, а не само због Србије. Овај отпор сам ја сломио. Да не могу ни Србија нити друге земље да нам кажу да правимо велику Албанију, ако уклонимо границу”, рекао је Рама.
Демо Бериша каже и да Курти покушава да нађе могући излаз из ситуације настале увођењем такса јер је то и предуслов да се Косово прикључи „малом шенгену”. „Курти је дао министарки за економију, развој и инвестиције задатак да нађе могући модус да се укину санкције и тај такозвани економски, политички и трговински реципроцитет према Србији. Подсећају да једино нису били позвани на састанак о ’малом шенгену’ у Београду, а да су позвани у Македонију и Албанију. У Албанији нису били јер још није била формирана влада. Сада траже начин да се избегне директно укључивање кроз Србију већ да се у ’мали шенген’ укључе кроз Албанију”, објашњава Бериша.
На опаску да се могу чути критике да је стварање „малог шенгена” у ствари замена за улазак земаља западног Балкана у ЕУ, наш саговорник каже да би и то могло да буде. У сваком случају, како истиче, највећи део колача од тих будућих инвестиција за овај регион ће припасти Србији. „Ово је некаква награда западнобалканским земљама за сарадњу. Улагаће се у изградњу друмског, железничког, авио саобраћаја. ’Мали шенген’ је заправо модернизација Цефте. Он не каже да су све чланице државе и да морају имати потпуно исти статус”, каже Бериша.
Инвестиције о којима ће се нешто више знати тек на самиту ЕУ у Загребу су, сматра дипломата Зоран Миливојевић, нека врста шаргарепе како би се овим земљама показало да има нешто од европске перспективе. „Европа жели да покаже да има озбиљне намере са западним Балканом, да није одустала од проширења. Коцкице су сада почеле другачије да се слажу, геополитика је на овим нашим просторима добила на тежини и ЕУ не може да остане изван тога, пре свега Немачка. А да би се нешто учинило, морају неке паре да се одвоје. Да се учини нешто конкретно. Европска перспектива је изгубила смисао јер је постала прича без садржаја, а без садржаја ће тешко да нас убеде да им верујемо”, оцењује Миливојевић за „Политику”.
Железничка станица Скопље
Поента је јасна, истиче Слободан Зечевић из Института за европске студије. Западни Балкан заостаје за чланицама ЕУ у економском смислу. „Чланице ЕУ имају већа средства за развој. Нарочито неразвијене чланице ЕУ добијају више пара. Однос је 1 према 6, односно на сваки евро који ми добијемо, они добију 6. То је случај с Мађарском, Бугарском, Румунијом и они су у предности. А други разлог зашто су они испред нас је тај што када сте члан ЕУ лакше долазе инвеститори, има више кретања робе и услуга јер постоји веће поверење у чланове ЕУ него у онога ко није члан. Они су у економској предности коју ми можемо тешко да стигнемо, а онда се окрећемо другим тржиштима, Кини, Русији, Турској јер нема довољно инвестиција из ЕУ”, објашњава Зечевић и додаје да је вероватно идеја да они повећају своје економско присуство на западном Балкану и да тиме појачају и политичко присуство.
ЕУ улаже годишње у Србију око двеста милиона евра
Финансијска перспектива од 2014. до 2020. предвидела је, и ја сам као национални ИПА координатор потписала нешто мање од 1,5 милијарди евра – отприлике око двеста милиона евра годишње за реализацију приоритетних националних програма и пројеката, каже министар Јадранка Јоксимовић, одговарајући на питање колико је ЕУ до сада уложила у Србију. Она истиче да су једно инвестициона улагања европских компанија у нашу привреду, а друго грантови, односно бесповратна средства, из претприступних ИПА фондова на које, као земља која преговара, имамо право.
„Напомињем да овај износ не укључује средства опредељена за реализацију регионалних програма и пројеката за које су средства опредељена из средстава вишекорисничке ИПА II, и за које очекујем да буду повећана у будућој перспективи – не спектакуларно више, али свакако више. Не треба заборавити да се ломе копља у ЕУ између земаља нето уплатилаца и новијих чланица – нето прималаца, тзв. пријатеља кохезије око будућег буџета. Први су рестриктивни у погледу кохезионих фондова и саме чланице инсистирају на очувању и чак већем издвајању за структурне фондове ЕУ. У том светлу, не треба очекивати спектакуларно веће износе за западни Балкан, али свакако неко знатније повећање ће бити суштински подупируће за кредибилну политику проширења”, каже министар Јадранка Јоксимовић.
