Прошло је више од две деценије откако је ултиматум спроведен, али Холбрукова опаска као да се и даље стално пуни новим дозама цинизма
Док су у седишту НАТО у Бриселу 23. марта 1999. године очи свих светских медија биле упрте у исход преговора Ричарда Холбрука са председником СРЈ Слободаном Милошевићем од којих је зависило да ли ће из Авијана ка Србији полетети бомбардери, камера је у стопу пратила долазак америчког преговарача код тадашњег генералног секретара Алијансе Хавијера Солане.
Извештачу “Новости” запарао је тада ухо, нехотично тонски ухваћени, Холбруков коментар на Соланино питање како је било у Београду. “Време лети када се добро забављаш”, одговорио је, уз осмех, Холбрук.
Две деценије касније, скидање ознака тајности са докумената које је објавила председничка библиотека Била Клинтона, открило је пуни смисао речи, у међувремену преминулог, америчког преговарача. Документ, такође преминулог, тадашњег америчког саветника за националну безбедност Самјуела Бергера показао је да је шест месеци пре НАТО ракета испаљених на Србију, сачињен ултиматум Милошевићу.
Бергер је, види се, био свестан да за интервенцију НАТО нема одобрења Савета безбедности УН, али ни америчког Конгреса, да за њу нису ни сви савезници у Алијанси, док она нарушава и односе с Русијом. Али, оценио је да дипломатски напори, као ни “наратив” о хуманитарној катастрофи на КиМ не доноси резултат, па је Клинтону сугерисао бомбардовање Србије, чак и по цену претњи америчким трупама.
У међувремену, од ултиматума скованог у Белој кући до тренутка када су, шест месеци касније, пале бомбе на Србију, текле су “дискретне” припреме за напад, док су медији извештавали о преговорима, мировној конференцији у Рамбујеу, наводном масакру у Рачку. Прошло је више од две деценије откако је ултиматум спроведен, али Холбрукова опаска као да се и даље стално пуни новим дозама цинизма.
Дубравка Савић (Вечерње новости)
