Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.

Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља.

Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: “Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог”. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Пост и вера — Василије,

Богословље — Григорије.

Милосрђе — Златоусти,

Златоусти, Медоусти!

Работници једног дела;

Три напосе — три ангела,

Три заједно ко Бог један,

Нит ко главни ни узгредан.

У вечности сви се слажу.

Једног вичеш — три помажу.

Једног певаш, сва три чују,

Једног славиш, три с” радују.

Три човека — једно цело,

Три Јерарха – једно дело,

Три имена — једна слава,

Свој тројици — Христос глава.

(Охридски пролог, Свети Николај Српски)

Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти су Света Три Јерарха, велики и славни пред Богом и пред људима

Не постоји ниједан православни крај на земљи до којег нису допрли гласови и проповед тројице богомудрих великих учитеља Цркве Христове које прослављамо 12. фебруара.

Света Три Јерарха су неустрашиви витезови Православља јер су речима као мачем бранили Свету Цркву од јеретика, раскола, неморала и свакогдругог зла. Они су као тројица ратника Христових који као небеском муњом, речима својим обасјавају мрачни идолопоклонички и незнабожачки свет.

Проповедајући Христа, гласом као копљем продиру у људска срца распаљујући божанским огњем веру у човеку.

Величина њихова и величина њихове проповеди посведочена је и у њиховим именима. Василије Велики – само нам име каже, Григорије Богослов, а богослов је онај који о Богу говори, зато је и он велики јер је велико о Богу говорити. Јован Златоусти, каква ли је тек јака и силна реч његова! Назван је још и златном трубом, зато се и слави као највећи хришћански беседник.

Ова тројица светитеља рођена су у четвртом веку, а њихова слава живи и до дан данас, преживевши векове. Будући да су били високообразовани, одрекли су се овоземаљских уживања, замонашили се и до краја живота провели у молитви и посту. По својој скромности, чистоти карактера и ненадмашној дубини ума, ова тројица јерараха посташе велика светила Цркве Христове.

Међутим, слава Божија пројави се на њима много после њихове смрти. Заједнички празник ових светитеља установљен је тек у једанаестом веку. Тада се народ поделио на три групе присталица: Василијеву,Григоријеву и Јованову. Све три групе народа величале су своју групу као највећу у односу на друге две. Али промислом Божјим, решен је овај случај и то га решише баш ова три светитеља. Сва тројица се јавише Евхаитском епископу Јовану и то прво сваки од њих посебно, а потом сва тројица заједно. Он им саветоваше да се умире и да се не свађају око тога који је од њих највећи, јер су пред Богом сви једнаки. Том приликом га замолише да им састави једну заједничку службу и такоустанови заједнички дан празновања.

По њиховој молби и савету би учињено и то још више увећа славу светитеља међу људима, а људи почеше још више славити Бога и молити Га за мир и радост. Тако ова три светитеља донеше мир међу посвађане људе и не само тада, него и данас они доносе мир и радост онима који се Богу и њима моле.

Кроз ова три светитеља прославио се Бог и потврдила се Његова Тројична Божанска личност. Оно што су Света Три Јерарха Господња проповедала за живота, то Бог потврди по њиховој смрти много година касније.Ова три данашња стуба Цркве Христове истакла су се као велики богословски писци и тумачи светог Јеванђеља и сва та њихова делаувек ће остати као велика и јака класична дела хришћанске књижевности.

За читаво време свог живота борили су се против лажне јеретичке науке,а тако и нама оставили у аманет да се одлучно боримо против оних који нападају Цркву.

Као три марљиве пчеле које неуморно лете од цвета до цвета, ова три Света Оца исповедала су Јеванђеље Христово свом душом и телом, свим људима и народима са којима су се сусретали.