Српска православна црква (СПЦ) данас прославља празник Светог Димитрија, који се у народу назива и Митровдан. У Грчкој православној цркви, верници нама веома блиски, славе Светог Димитрија као заштитника града Солуна, и називају га Солунски, Мироточиви. 

Овај славни и чудотворни светитељ родио се у Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља, Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с посебном пажњом однегован и васпитан. 

Његов отац беше војвода солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу Христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује Хришћане у Солуну. 

Но, Димитрије не само да не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то, цар се веома огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. 

Димитрије јавно пред царем призна да је Хришћанин, а уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека, Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: “Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” 

После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви и избодоше га копљем. Тело његово узеше Хришћани тајно и чесно сахранише. Из тела страдалца Христовог потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква.

Неки велмож илирски, Леонтије, беше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима светог Димитрија с молитвом и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије већу цркву на место старе. 

Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: “Станите, и не дирајте!” И тако мошти светог Димитрија остадоше заувек у Солуну. Као заштитник Солуна свети Димитрије се много пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Светог Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. године. 

Свети Димитрије био је за живота војвода солунски и остао је то и по смрти. Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великих беда. Он штити град, отклања невоље, одбија завојеваче и помаже свакоме ко његово име призове. 

Солун дични слави светитеља свога

Димитрија светог, слугу вишњег Бога. —

Димитрије војевода,

Слуга Творца и Господа.

Свети Павле Солун сузама рошаше,

Димитрије својом крвљу залеваше —

Димитрије војевода,

Слуга Творца и Господа.

Сузе апостола и крв мученика

Солуну су слава, спасење и дика. —

Димитрије војевода,

Слуга Творца и Господа.

Прославимо и ми Христова војника,

Мироточног свеца, храброг мученика,

Димитрије војевода,

Слуга Творца и Господа. 

Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића