Свети краљ Стефан Урош Други Милутин прославио се као велики и силни владалац.

Син краља Уроша I и краљице Јелене, брат Драгутинов. Саградио је преко 40 цркава и манастира, међу којима и Грачаницу, Бањску, Трескавац, Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Пресвете Богородице у Скопљу, те ван своје земље у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, на Светој Гори… Упокојио се у Господу 1320. године. Нетљене и чудотворне мошти почивају му у Софији, у цркви Светог Краља.

Овај неуморни задужбинар подиже и обнови безбројне цркве и манастире.

У нашем контексту и ових крајева, епархија и поседа издвајамо оне попут дом Пресвете Богородице, добре Заштитнице рода хришћанскога, у месту званом Трескавац (код Прилепа) и испуни га богатим приносима својим, свим што је било потребно за службу Богу и Пречистој Матери Његовој.

Овде приложи и многе иконе златом и бисером украшене и оковане, па кадионице и свећњаке златне, и све друге потребе црквене.

Потом сагради цркву Св. великомученика Христовог Георгија у Кичевској области (Рајчица), коју такође богато обдари и снабде свим црквеним потребама. Многе друге цркве и манастире, које његови претци Немањићи или други ранији православни задужбинари беху подигли, па оне касније беху порушене и запуштене, свети краљ их сада из темеља обнови и сваком лепотом изнутра и споља украси, јер никако не подношаше да храмови Бога Живога стоје разрушени или напуштени.

После 1282, а пре 1299. Црква звана Тројеручица у Скопљу са седиштем скопске епархије, чијим ће царским венцем бити увенчан цар Стефан Душан и обнародован његов чувени „Законик“. Затим, 1283-1299 манастир Св. Г(ј)орг(ј)а Скоропостижника, Ђурђа Брзопостижнога зван и В(е)ргински над реком Серавом код Скопља са великом библиотеком и чувеном писарницом духовно и културно средиште нове србске престонице.

Модриште у Поречју македонском неубициран Пресвета Мати Божја Хтетовска у (Х)Тетову из прве половине 13. века, гостиварски Богородичин (?) манастир, у области  званој Доњи Полог 1282-1299.

Богородица Воденска у селу Водно изнад Скопља око 1300. Манастир Св Пантелејмона у Нерезима изнад Скопља 1283- 1299, Црква Св. Константина и Јелене и 1282-1299.

Црква Св. Прокопија бранитеља од трусова (земљотреса) у Скопском граду, па манастир Св. Јована Златоустог у селу Козареву, код изворног дела Маркове Реке, десне притоке Вардара, данас село Козарево не постоји, али постоји локалитет Козарево до реке Треске, изнад села Света Петка код Скопља.

Манастир Рођења Пресвете Богородице у селу Манастирец у Поречу, манастир Св. Николе у Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар).

Године 1300. Манастир Пресвете Богородице Матејче, на обронцима Скопске црне горе, надомак Куманова, из 11. Века.

Године 1305. Манастир св.Јоакима Осоговског у коме се чувају мошти светитељеве  на падинама Осоговским планина крај Криве Паланке. Те 1307-1316. Црква св. Мученика Никите у Горњанима, крај Бањана код Скопља на Скопској Црној гори из 11. Века, а Цркву св. Јована Крститеља у скопскоме граду 1308. Саборна градска црква претворена касније у манастир.

Око 1316. Манастир Пречисте Богородице Кичевске. У близини даанс чувеног целебнох источника „свете чесме“. У 16. веку Турци су два пута палили манстир обновљен након чудесних знамења од иконе пречисте која је долетеела из оближњег Кнежинског манастира. Манастир св. Мученика Ђорђа Победносца у Кнежину код Кичева , манастир Св. Јована Бигорског на левој страни Радике североисточно од града Дебра из 11. века повезан по предању са св. Јованом Владимиром који краљ Милутин обилно обдари …

Црква Пресвете Богоридици у Пишкопеји у Арбанији, у Доњем Дебру на обали Охридкосг језера, седиште дебарске епископиј.

Црква Свете Тројице на Скопској Црмној гори, 1309-1316. Манасстир Св. Прохора Пчињског под Козјаком.

Милутин тако сазида цркву Успења Пресвете Богородице, звану епископија Призренска (то јест чувену цркву Богородицу Љевишку у Призрену), и такође прелепу цркву Благовештења Пресвете Богоматере, која је епископија Грачаничка (то јест данашњи величанствени манастир Грачаницу на Косову); па цркву Богородице Тројеручице у славном граду Скопљу; затим цркву Светог Георгија на реци Серави код Скопља; и цркве Светог Константина и Светог Претече у самом граду Скопљу; и опет цркву Светог Георгија Нагоричанског (у селу Старо Нагоричино код Куманова), коју из темеља обнови и украси. У великој Немањиној лаври Студеници, у том Дому Пресвете Богородице, овај христољубиви праунук светог богољупца Симеона подиже цркву родитељима Богоматере – Светом Јоакиму и Ани.

Опет цркву Христовом великомученику Никити, близу града Скопља (у Скопској Црној гори), коју дарива манастиру Хиландару у Светој Гори. Он такође подиже и цркву Светог Николе у Хвосну и приложи је манастиру Милешеви, где почиваше свето тело Светитеља Саве. Монахољубиви и манастирољубиви краљ задужбинар обнови и украси старе манастире древних српских подвижника и светитеља: преподобног Јоакима Осоговског, и преподобног Прохора Пчињског (под планином Козјаком), саградивши им нове цркве и богато их украсивши и снабдевши свим потребностима.