Српска православна црква и њени верници данас славе Светог преподобног Алимпија Столпника . по грегоријаснком календару 9. децембра, а по јулијанском 26. новембра.

По Прологу Светог Николаја (Велимировића) – На столп висок висок, он се уздиже, тек даље од земље – БОГУ БЛИЖЕ, БЛИЖЕ. Рођен у Адријанопољу граду Пафлагонијском и од малена предан Богу на службу Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у томе граду. Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида храм у част св. Ефимије, која му се беше јавила на сну.

Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устрашаваху него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почеше поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцељења. Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Св. Алимпије руковођаше монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса указујући пут ка спасењу. Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости. Беше Алимпије диван и моћан чудотворац како за живота тако и по смрти. Преживевши 100 година упокоји се 640. год. у време цара Ираклија. Од његових св. моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Св. Гори.

Тропар глас 1.

Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Био си стуб трпљења и ревновао си угледајучи се на Праоце, свети, јер био си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и Анђелима си био подобан у телу,  Алимпије оче наш: моли Христа  Бога да спасе душе наше.

Кондак глас 8.

Јако добродељеј вину и постников удобреније, Церков славитја тје днес и воспјевајет, Алимпије. Милитвами твојим подажд чтушчим љубовију, доблести, твоја и боренија, љутих прегрјешениј избављеније, јако тезоменојитиј

Као узрок врлина и похвала испосника, Црква  те данас и у песмама слави, свети Алимпије. Твојим молитвама подај онима који са љубављу поштују твоју доброту и подвиге, опроштај од великих грехова, као истоимени.