Књижевник  Бранислав Јанковић, рођени Нишлија са вишегодишњим новинарским искуством, стекао је велики број читалаца романима „О вуковима и сенкама“, „Пета жица“, „Гвоздени облаци“, у којима успешно укршта прошлост и садашњост, залази дубоко у душе својих јунака, а неретко користи надреално.

У новом роману „Зидање амбиса“ („Лагуна“) читаоце води у манастирску таму Високих Дечана, где скривен високо на капителу једног стуба вековима стоји тајанствени потпис „Срђ Грешни“. Тај потпис одолева времену, кријући у себи грех непознатог неимара. „Зидање амбиса“ је прича о том греху.

Прича говори о времену када је краљ Стефан Урош III Немањић, коме је божјим чудом враћен вид, градио задужбину – манастир Дечани. Док се смењују гласови тројице јунака – главног неимара фрањевца Вите Которанина, младог клесара Срђа из Хиландара и паганина бунарџије Видоја – сенка нечег страшног надвиће се над каменим зидовима тек започете Цркве Светог Спаса, сенка болести против које нема доброг оружја.

Тројица јунака крећу на страшног непријатеља – да победе или да нестану. У томе ће им помоћи чудни, слепи просјак и једна песма. А пре свега завет њиховог пријатељства.

-Волим да пишем о малим људима у великим временима. О њиховом судару са новим, необичним, углавном застрашујућим – каже Јанковић, преносе „Новости“..  – „Зидање амбиса“ је прича о изградњи Високих Дечана, али и историјским дешавањима у 14. веку, виђених кроз животе неимара овог манастира. Још једном сам хтео да покажем сву дубину наших падова и висину наших победа. Кроз наше страхове, жеље и љубави.