Филхармонија у Београду – једно од најпозитивнијих искустава у последње време – истиче за новембарско „Слово“ Тина Иванова, испред Македонске филхармоније
„У Београду смо се представили у сјајном светлу и верујем да ће се тај однос продубљивати. Већ постоји најава још једне сарадње у блиској будућности, али нећу сада откривати детаље. Београд је, у оквиру бивше Југославије био највећи културни центар – каже директорка Македонске филхармоније Тина Иванова, после изузетно успешног концерта који је једна од најангажованијих македонских културних институција имала у српској престоници…
Са актуелном директорком Македонске филхармоније Тином Ивановом, дипломираним музикологом, са богатим новинарским искуством, после београдског концерта причали смо о значају овог гостовања, али смо се дотакли и могуће сарадње са Сарајевском филхармонијом, која следеће године слави значајан јубилеј. Откривамо и шта ће публика слушати у овој сезони, какви су планови за јубиларних 80 година постојања (за две године), као и чињенице зашто се концерти Филхармоније никада не репризирају
Иванова је последњих година максимално посвећена ангажману у Филхармонији. Коаутор је монографије „70 година Македонске филхармоније“, написане поводом овог јубилеја најстарије македонске националне институције. Као музиколог, она је и један од аутора часописа Филхармонија, који је почео да излази 2019. године. У протеклих неколико година Иванова се у Филхармонији појављује као продуцент бројних концерата, међу којима су симфонијски концерти за децу и концерти популарног садржаја.
Активно пише текстове за песме, кратке приче, сценарије за дечије концерте, укључена је у селекцију музичких програма Филхармоније, као и у пројекте ван ове установе
После више од 20 година паузе, Македонска филхармонија се недавно вратила у Београд. Шта за вас значи овај повратак?
– Жеља да посетимо овај богати културни центар била је огромна, тим пре што Македонска филхармонија већ дуже време није имала сарадњу са Београдском филхармонијом. Задовољство је било још веће након завршетка концерта. Домаћини су нас заиста фантастично дочекали, а публика није крила задовољство што смо ту. Ову посету памтићемо као једно од најпозитивнијих искустава које је Македонска филхармонија доживела у последње време. Представили смо се у сјајном светлу и верујем да ће се тај однос у будућности продубљивати. Већ постоји најава још једне сарадње у блиској будућности, али нећу сада откривати детаље. Београд је, у оквиру бивше Југославије био највећи културни центар, а по мом мишљењу и данас је један од носилаца шаролике, квалитетне, прогресивне програмске концепције, уопште, а посебно у области класичне музике. Сматрам да су нам овакве посете неопходне, јер доносимо искуство, снажне утиске и невероватан елан у обогаћивању наших креативних решења.
Да ли је договорена конкретна будућа сарадња? Посета Београдске филхармоније Скопљу одложена је прошле године, након изненадне смрти њиховог директора Ивана Тасовца.
– Ова посета је уследила захваљујући састанку који сам имала са господином Иваном Тасовцем. Нажалост, због његове изненадне смрти нису дошли у Скопље. То је било и време пандемије, па је разлога за одлагање посете било више. Као што сам већ споменула, постоји конкретна сарадња која ће ускоро бити реализована, али још је рано да говорим о томе.
Боравили сте и у Сарајеву, где ће следеће године бити прослављено сто година њихове Филхармоније. Да ли ће Македонска филхармонија учествовати у прослави?
– Хоће! Састанак са директором Сарајевске филхармоније, господином Ведраном Туцом, био је веома плодан и позитиван и уследио је убрзо након посете Београду. Сарајево је невероватан град са веома богатом историјом, сваки кутак прича посебну причу, тако да и културне институције носе другачију енергију у односу на друге у нашој близини. Сарајевска филхармонија следеће године обележава сто година од оснивања, велики и значајан јубилеј, а надамо се да ће и Македонска филхармонија бити део те богате прославе која траје годину дана.
Знате да неке ствари не зависе од нас, али жеља је огромна, па се надамо да ћемо остварити лепу сарадњу и да ћемо својим учешћем обогатити њихов репертоар и донети различите музичке пејсаже.
Македонска филхармонија је једна од најангажованијих културних институција у земљи. Какви су планови? Шта ће се дешавати на домаћој сцени у блиској будућности?
– Да, наравно да нећемо стати са нашим ангажманима. Напротив, наше идеје су веома плодне и жеља за радом је огромна. Нова концертна сезона под именом “Дамар слободе”, повешће нас на различита музичка путовања уз фантастичан програм, солисте и диригенте. Наступи су заиста бројни и тешко је издвојити било који од њих. Концерт који смо одржали 7. новембра био је посвећен маестру Александру Џамбазову, доајену савремене македонске музике, човеку који је оставио дубок траг у музичком стваралаштву. Потом је на програму концерт нашег виолинисте Владимира Костова, концертмајстора Македонске филхармоније и Цветанке Созовске на чембалу, извешће заиста занимљив и редак програм, дела Вивалдија, Рихтера, Корелија.
На рођенданском концерту 24. новембра, наступиће врхунски виолиниста Кирил Трусов под диригентским вођством маестра Борјана Цанева, а солиста на обои биће наша Гордана Јосифова – Неделковска. У плану је дечји концерт „Чаробни глас“, затим нас очекује потпуно нови наступ Џијана Емина, који ће се представити као аутор и диригент, а 15. децембра је концерт нашег тенора Благоја Нацоског и италијанског пијанисте Луке Чамаругија, са диригентом Виктором Митревским. Новогодишњи концерти, од којих је један за децу – то су традиционални догађаји који увек доносе узбудљив програм. У Новој години нас очекује заиста инвентиван и шаренолик програм, па позивам све љубитеље музике да буду са нама, да заједно присуствујемо непоновљивим и јединственим музичким искуствима.
Пројекти Филхармоније са филмском музиком, са песмама Дизнија, светски познатих рок група, али и домаћих, попут Архангела и десетак других, наишли су на одушевљење публике. Зашто никада нису имали репризу?
– Често нам се поставља ово питање. Да, наши концерти су јединствени и никада се не понављају. Разлог је најчешће због гостију који имају згуснут распоред и после наших концерата увек одлазе на друге културне сцене. Али таква је политика наше куће, скоро сваке недеље имамо различите концерте, са различитим диригентима и солистима и једноставно је јако мало времена за увежбавање концерта. Оркестар већ почиње да проба за следећи концерт. Али постоји још један разлог. Поменули сте Дизнија, на пример, који је веома скуп пројекат и ми смо добили ауторска права само за једно извођење. Неки пројекти су скупи и немамо финансијских средстава да их поновимо.
Македонска филхармонија, једини симфонијски оркестар у земљи, 2024. године прославља 80 година постојања. Да ли већ размишљате о овој годишњици?
– Наравно, јер и без тога програм правимо годину-две унапред. А, с обзиром на то да ћемо славити осам деценија постојања, већ припремамо догађаје који ће бити примерени овој, за нас, значајној прослави. Али још је рано да се било шта открива. До тада имамо много других концерата који ће донети богате плодове нашем културном тлу.
Иван Бећковић
„Слово“, новембар 2022
