Три године новог режима делимичне „нормализације“ дистрибуције српске штампе у Македонији, без пласмана Политике и Спортског журнала, док је Политикин Забавник, oд недавно, почео да долази.

Потпуно несхватљиво, али реално уз очито медијско прећуткивање, готово у потаји наставља се наметнута понуда десеткованих тиража „неких српских новина“ само у Скопљу и Куманову, са даном закашњења. На киосцима се може наћи самом део српске штампе: Вечерње новости, Курир, Данас…

Тиме је доведена до апсурда и ироније информисаност овдашњих читалаца, између осталог и о актуелној ситуацији. Одговора ниоткуда. Ни одоговора, ни одговорности. И недељници су нормализовали пласман, па тако се сада такође може редовно „пазарити“ тазе издања новине као шро су: Нин, Време, Недељник, Печат…

Подсећања ради како смо већ писали на порталу Споне, данас бележимо; три године без Полтике у Скопљу. Имали смо у низу, поновљене пословне промашаје извозника српске штампе, Беоколп-а из Београда у партнерској сарадњи са крахираном и презадуженом компанијом Медиа принт Маедонија (МПМ) Срђана Керима из Скопља.

Сада, у ове последње три године наставља се са још лошијим партнером фирмом Слободан печат у саставу Адрија медија групе (АМГ).

Део српске штампе, Вечерње новости, Курир, Блиц, Ало на продајним местима у Скопљу и Куманову доставља се увече упркос чињеници да се транспортоване новине допремају сваког јутра – на време. Нови дистрибутер међутим српску штампу на киоске довози тек увече са сутрашњим примерцима Слободног печата.

Својеврсно пословно подметање и неодговорност дистрибутера објективно оштећене медијске куће Београда као да не виде и незаинтересовано – прећуткују. Тим проблемима, сада се већ може слободно рећи хроничног поткусуривања са дистрибуцијом српске штампе, због последичног и очекиваног смањења комерцијалног ефекта, у Београду не желе да се баве. Други ефекти значаја пласмана српске штампе у Македонију, остају замагљени.

Поред (зло)намерног сасецања и онако редукованих тиража, и даље је несхваљтљиво да је лист Политика уклоњен са киоска у Скопљу. И даље делим тугу са верним делом читалаца „старом гардом“, млађим нараштајем угледних верних читалаца. Јављали су се у Центру Спона и у редакцији Политике у Београду, како сведоче наши суграђани, „тек за информацију“, интеклекуталци, професори, академици МАНУ, историчари, архитекте, угледне личности ускраћени за „свој лист“. Њихове апеле и вапаје није имао ко да чује. Ко се још тиме бави. Тривијалност је очито, надвладала.

Подсећају се и да је овдашњом административном забраном увоза српске штампе, у тек издвојеној Македонији, Политика била изузетак и стизала је у кабинет шефа државе, чак и ресорног министра који је ту забрану потписао, поглавари МПЦ… А сада је забрана практично „стигла“ из Београда!

Ето, и сналажењу је ових два-три месеца дошао крај, због актуелне ситуације ванредног стања и затвореним границама, али ето прилике да се од 1.јуна крочи са оне стране гране, да се дође до парчета штампе.

И док и даље нема Политике, мук, нико ништа не зна зашто је то тако, док нам се подмећу тиражи жуте штампе, са детаљним „порно“ извештајима, естадним дометима, елаборацијом животних статуса старлета, уз фото шоп свакодневице. Истина је одавно умрла.

А мислим, можда и питање – чему спознаја. Када нам је пут све више утабан. У загрљај новом поретку, новим симболима, шта ће нам вредности које је Политика нудила. Када нам сами не шаљу своје новине, иако потанко, чак и текстовима који се директно тичу Македоније, исфабрикованим прилозима дежурних аналитичара упућују на штампано издање?! Па како, кад га немамо више од три месеца. Иронични су и потези уредништва објављивањем реаговања читалаца из Македоније у рубрици Међу нама која не “иде” у електронском издању Политике, а новине овде – нема…

Највећи део читалаца српске штампе у Македонији нема никаквих информација зашто им се ускраћују новине које су деценијама редовно куповали, „на време“. Читаоци немају сазнања да ли Беоколп двомесечном обуставом сропске штампе успео да „утера дуг“ од непословног руководства МПМ са којима су на одложено, „садили тикве“. Али се свакодневно уверавају да је нови дистрибутер драстично лошији и да је пласман српске штампе у „шеми“ система који води потпуном протеривању српских новина из Македонији. Или, у крајњем прелазном року, свођењем на пуку симболику која више неће имати никаквог ни комерцијалног ни информативног ефекта.

Милутин Станчић