Музеј жртава геноцида из Београда у Националној и универзитетској библиотеци ,,Свети Климент Охридски” у Скопљу отвара изложбу под називом ,,СЕЌАВАЊА ОД ПЕПЕЛТА : Народна библиотека на Србија 6. април 1941.” која ће за посетиоце бити презентована до 22. децембра.

На исту тему најављена је трибина – 13. децембра у Куманову, у сали бившег Комитета.

***

На изложби у Скопљу, Музеј жртава геноцида, у сарадњи са бројним националним установама културе, приредио је поставку, која је тужан спомен на уништење српског националног библиотечког фонда до чега је дошло 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке (НБС) на Косанчићевом венцу у Београду.

Изложба има за циљ да јавности представи историјски контекст и трагичне последице највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.

Македонској јавности ће по први пут бити представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, југословенску, европску и светску културу, које су за излагање уступиле бројне националне установе културе и просвете. Више о овоме на трибинама у Тетову, Куманову, и Скопљу.

По први пут ће бити представљени изузетни елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).

Истраживања која су довела до реализације изложбе, како је саопштено у најави, вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.