У организацији Центра за српске студије из Бањалуке, синоћ је у Музичком павиљону парка „Петар Кочић“ у Бањалуци, представљено програмско деловање Српског културно информативбог центра СПОНА из Скопља и промовисана књига Из Македоније Тома Смиљанића Брадине.
Представљање центра СПОНА у Музичком павиљону парка „Петар Кочић“ у Бањалуци
Под модераторством домаћина редовног професора Универзитета у Бањалуци др Душка Певуље, који је преставио рад Српског прегледа и истакао значај системског обележавања и представљања значајних личности у издаваштву, у представљању програмског деловања Српског културно информативног центра СПОНА из Скопља говорили су проф. Милутин Станчић и историчар Милош Стојковић.
СПОНА је као невладина организација започела својеврсну мисију деловањем на очувању, неговању и развијању српске културе, језика и духовног наслеђа на просторима Македоније, како је истакнуто, одмах после оснивања 2005. У подсећању на веома богату активност центра истакнути резултати из свеобухватног деловања у протеклом периоду.
Тим делимичним описом су обухваћени догађаји попут ревија српског филма, организације редовних изложби, промоције, позоришне представе.
– Тако смо за Дане Хиландара, уз фото-изложбу, у Кинотеци Македоније организовали и предавање игумана овог манастира, архимандрита Методија о животу на Светој Гори. С поносом истичем и две позоришне представе у продукцији Центра Спона, рађене на српском језику, са редитељом и глумцима Србима из Македоније. Позоришног комада “Енциклопедија мртвих”, по причама Данила Киша, а донедавно је на редовном репертоару Македонског националног театра у Скопљу играна представа “Реалисти” Јелене Кајго у режији Срђана Јанићијевића… рекао је Станчић.
Милутин Станчић
Својим порталом СПОНА је, како је указао,пионирски започела процес квалитетне информативне понуде на услузи читаоцима, дипломатском особљу, нашим људима у иностранству. часописом “Слово” са подлистком “Словце за најмлађе”. Часопис на српском је покренут 2006. У условима сталних недаћа због недостатка финансијских средстсва и варљиве подршке како од институција у Скопљу, тако и од матице Србије, после извесне паузе, од лане једини часопис на српском језику у Македонији „Слово је поново пред читаоцима.
Упркос свему, како је наведено у представљању, честим опструкцијама и отвореним и скривеним сметњама, виталне активности Центра СПОНА ипак се одржавају, иако под тешким условима. У Центру су библиотека и читаоница са значајним делом фонда, превасодно обогаћеног донацијама Народне библиотеке Србије. „Организовали смо у Скопљу и Куманову педесетак књижевних радионица за обраду дела најпознатијих српских аутора. Организовали смо и факултативну наставу на српском језику у Скопљу, Кучевишту на Скопској Црној Гори, пограничном селу Речица крај Куманова, обуку за 20 наставника српског језика из Македоније на Филолошком факултету у Нишу. Приређено је и више десетина ликовних изложби, песничких сусрета, промоција, представљања младих стваралаца… Поводом значајних датума из српске историје и великих православних празника, организујемо сусрете и предавања и видео и филмске пројекције…“
О делу Из Македоније, заборављеног аутора Томе Смиљанића Брадине, у издању центра СПОНА, говорио је професор Филозофског факултета у Нишу, др Горан Максимовић.
Излагање проф. др Горана Максимовића
Тома Смиљанић Брадина је српски писац из Македоније. Рођен је у мијачком селу Тресонче у Дебарској области 1888. Године. Упокојио се у Београду 1969. године. Прикупљене су и штампане приповетке које је претходно објавио 1924. године у Скопљу у две збирке – На планини и друге приповетке из Македоније и Стојна и друге приповетке из Македоније.
Дело
Професор Максимовић је истакао да „као приповедач Брадина на упечатљив начин приказује живот у јужним српским крајевима, осветљава тешку социјалну, верску и националну судбину, због вишестољетног ропства под турским завојевачима, али и дејством бугарских егзархиста и националиста на крају 19. и на почетку 20. века“.
У излагању је нагласио да – при томе писац предочава идентитетску свест и истрајност, као и лексичко богатство старосрпских покрајинских говора са простора Македоније и укључује их у српску књижевност и културу. Поред свега тога, сагледава и разноврсна обиљежја народног живота, што је у сугласју са његовим етнографским студијама и истраживањима овога поднебља, а затим укључује и читав низ заплета о јунацима и догађајима у којима се на најбољи начин исказују врлине тог патријархалног свијета.
– Брадина у уметничком и етичком погледу слави лепоту изворне снаге планинске природе и карактера горштака, нешто попут Петра Кочића и његовог приказивања Змијања, попут Матавуља и његових „далматинских горњака“, показујући тиме да су најснажније људске вредности, непоколебљиво чување народносног имена и вере, најчвршће очувани управо у најтежим животним условима и историјским околностима. Чинио је то Брадина и онако како су то радили и његови завичајни сународници и савременици, попут Анђелка Крстића (1871-1952), који је потекао из Дримкола, као и духовни сродници и књижевни сликари овога поднебља, попут Григорија Божовића (1880-1945), који је потекао из Старог Колашина. Отуда ова књига приповедака управо и представља покушај да се књижевно дело Тома Смиљанића Брадине, а несумњиво се то односи и на његов етнографски рад, отргне од заборава и изнова врати у видокруг савремене српске науке о књижевности и актуелног српског издаваштва, закључио је Максимовић.
Припрема изложбе о Петру Кочићу у Скопљу
Милутин Станчић и Љиља Петровић
За време боравка у Бањалуци представници Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић и Милош Стојковић у разговору са директорком Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиљом Петровић, потврдили спремност за успостављње сарадње и заједничког деловања у промовисању српске културе и књижевности.
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци
У склопу тих предстојећих договорених заједничких активности је и припрема организације изложбе о Петру Кочићу у Скопљу.
У.Е. С.
