У галеријском простору Националне и универзитетске библиотеке „Свети Климент Охридски“ у Скопљу, након прошлогодишњег представљања у Београду, данас је и у главном граду Северне Македоније свечано отворена изложба Музеја жртава геноцида приређена у спомен на брутално уништење српског националног библиотечког фонда 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду.
Изложба под називом ,,Сећања из пепела : Народна библиотека Србије 6. априла 1941ʼʼ, која ће од 13. до 22. децембра 2022. године бити представљена у Националној и универзитетској библиотеци ,,Свети Климент Охридскиʼʼ у Скопљу, како је истакнуто, има за циљ да македонској јавности представи историјски контекст и трагичне последице појединачно највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.
Током свечаности отварања изложбе у галеријском простору Националне и универзитетске библиотеке ,,Свети Климен Охридскиʼʼ у Скопљу обратили су се директор Националне и универзитетске библиотеке ,,Свети Климент Охридскиʼʼ мр Рахметули Кући, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, као и аутор изложбе и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Аутор поставке је др ум Никола Радосављевић, кустос и руководилац Групе за програме у култури, образовању, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида. Продукциони тим изложбе предводи докторанд историчар Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава геноцида. Стручни консултанти током обављања истраживања били су др Оливера Стефановић, библиотекар-саветник, Слађана Стојаковић, библиотекар-саветник, и Раде Мрљеш, архитекта-конзерватор.
Реализацију изложбе у потпуности је омогућила Фондација Музеја жртава геноцида на челу са управитељем Станком Дебељаковићем, уз подршку Српског културно информативног центра СПОНА из Скопља.
Македонској јавности су по први пут представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, европску и светску културу које су за излагање уступиле бројне српске националне установе културе и просвете.
По први пут су представљени изузетни и елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).
Истраживања која су довела до реализације изложбе вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.
(Фотографије: Српски културно-информациони центар ,,СПОНА”)
