Завршним радним излагањима посредством интернета, угледних стручњака из разних области на сесијама трећег последњег дана конференције у Скопљу је завршен тродневни Међународни научни скуп “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе”.
Вођени централним техничким усмеравањем из сале Кинотеке Македоније у Скопљу, посредством интернет мреже у првој сесији данас су под председавањем др Емануеле Фољадини (Италија) и др Пасхалиса Андрудиса (Грчка), своје радове су представили: др Дионисиос Мурелатос (Грчка) на тему “Представе ктитора са моделом цркве у позновизантијском периоду”; Елена Костић на тему “Зограф Георгије Калиергис у служби краља Милутина. Пример гробљанске цркве манастира Хиландара”; др Јоргос Фустерис (Грчка) на тему “Креативност и оригиналност у иконографским програмима прве половине XIV века”; др Емануела Фољадини на тему “Христово суверено достојанство у Страдању: Иконографске и литургијске студије”; др Анђела Гавриловић на тему “Прилог проучавању сцене Крштења Христовог у српској средњовековној уметности са посебним освртом на цркву Светог Никите код Скопља (око 1324; 1484)”; Елена Немикина (Русија) на тему “Представе Светог Ђорђа у средњовековним староруским и српским споменицима” и др Ана Адашинскаја (Румунија) на тему “Два лица смрти: Наративи циклуса Страдања и циклуса Светог Ђорђа на фрескама у Старом Нагоричину”.
Другом сесијом председавали су Елена Костић и др Анђела Гавриловић, а излагали су – Татјана Федоров на тему “Зидно сликарство цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину: Посебан осврт на уметничко обликовање и промену стила на примеру циклуса Страдања”; Невена Богојевић на тему “Представе архитектуре у фреско-сликарству Краљеве цркве у Студеници”; Немања Петровић на тему „Данас се Христос у Витлејему од Дјеве рађа…“. Запажања иконографских појединости Божићне химне као одраза побожности краља Милутина”; Ана Гриза (Немачка) на тему “Историјско-уметнички поглед на портрете краља Милутина у сакралним здањима” и Ирина Марковски (Румунија) на тему “Византијско наслеђе у традицији ренесансе Палеолога оживљено у фреско-сликарству најпознатијих влашких споменика XIV века у Јужној Румунији” и Софија Трпчевски на тему “Представе Светог Ђорђа у задужбинама краља Милутина”.
Трећом сесијом председавали су др Анђела Гавриловић и др Милан Димитријевић, а учесници скупа пратили су представљање радова: др Милана Димитријевића на тему “О новчарству краља Милутина”; др Наталије Ристовске (Велика Британија) на тему “Kружне наушнице краљице Симониде Палаеологине: прилог за идентификацију”; др Биљане Цинцар Костић на тему “Плаштаница краља Mилутина у музеју Cрпске Православне Цркве”; др Бојане Павловић и др Сергеја Беука на тему “Плаштаница краља Милутина: мотив Васкрсења у ери династије Палеолога” и др Горана Максимовића на тему “Представљање задужбина Светог краља Милутина у појединим српским путописима и антропо-географским студијама с краја 19. и почетка 20. вијека”.
Тематско предавање које је у касним поподневним часовима одржала др Марија Алесија Роси (САД) на тему “Представе Христових чуда током владавине краља Милутина и њихова веза са Византијом”, претходило је последњој сесији овог научног скупа којом је председавала др Александра Колаковић. Своје радове представили су др Тијана Борић на тему “У служби династичке моћи и славе: Употреба слике и баштине из времена краља Милутина у маузолеју династије Карађорђевић”; др Александра Колаковић на тему “Време краља Милутина, између идентитета и средства дипломатије: Симонида, колекција Александра Јоксимовића (1967)”; др Наташа Тодоровић на тему “Мала планета 1675 Симонида”; др Ивана Лемкул и Владимир Аћимовић на тему “Изазови и иновације у дигиталном документовању цркава краља Милутина” и др Бојана Павловић на тему „Документарни филм као извор очувања културне баштине: задужбине краља Милутина у продукцијској делатности Радио-телевизије Србије“.
Завршним обраћањем др Јасмина С. Ћирић, која је била идејни творац и главни организатор овог великог Међународног научног скупа, званично је завршен рад конференције.
Организатори
Научни скуп “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ а поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282˗1321), организовали су Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action (19131)“, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, „Коч“ Универзитет у Цариграду (Истанбулу), Институт за стратегијска истраживања Републике Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља.
Тројезична књига резимеа, на српском, македонском и енглеском језику, овог високо стручног научног скупа са 78 радова учесника из читавог света објављена је уочи почетка конференције у Скопљу. Крајем 2022. године, пак, биће објављен комплетан Зборник радова свих учесника.
