У Србији живи око 180.000 жена више него мушкараца

Иако је девојчица прва беба која је рођена у Београду у првим минутима 2023. године, у новогодишњој ноћи на свет су брзо стигла и два дечака, а ако је судити према виталним графиконима Републичког закона за статистику, јачи пол биће бројчано надмоћнији током целе календарске године.

Статистика, наиме, говори да се сваке године у Србији у просеку роди око 2.000 дечака више него девојчица – у 2021. години је, примера ради, у матичне књиге рођених у нашој земљи уписано 30.209 девојчица и 31.971 дечак. Национална демографска статистика сведочи да се у Србији на сто девојчица рађа 105 дечака, што нас сврстава у земљу са „нормалним” односом између мушких и женских беба.

Закони биологије, наиме, говоре да се у свим земљама света на сто девојчица рађа између 104 и 107 дечака, а ако се овај однос поремети значи да власти одређене државе жмуре на појаву тзв. селективних абортуса, односно чињеницу да жене прекидају трудноћу када на пренаталним тестовима открију да носе девојчицу. Стручњаци Уједињених нација израчунали су да би до 2030. године могло да буде рођено чак 4,7 милиона жена мање, а ако се тренд селективних абортуса настави, до 2100. године биће рођено чак 22 милиона жена мање.

Готово у свим земљама региона однос између новорођених дечака и девојчица у складу је са законима природе – са изузетком Албаније, Македоније и Црне Горе. Витална статистика сведочи да се у Албанији рађа 111,7 дечака на сто девојчица, у Македонији 110,9 дечака на сто девојчица, на Косову долази 109,7 дечака на исти број девојчица, а у Црној Гори рађа се 110 дечака на сто девојчица. Број новорођених дечака пропорционално расте од када је ова бивша чланица Савезне републике Југославије добила независност – 2003. рођено је 103 дечака на сто девојчица, 2011. године рођено је 108 дечака на исти број девојчица, а последњих година на сто девојчица долази чак 110 дечака. Због тога је Центар за женска права у Црној Гори 2017. године покренуо кампању „Нежељена” са намером да се скрене пажња јавности на елиминацију женских фетуса, а петицију којом се од власти захтева забрана селективних абортуса до сада је потписало више од 6.000 особа.

И у земљама Блиског и Далеког истока рађа се два до три пута више дечака него девојчица. Тако се, примера ради, у Катару рађа 326 дечака на сто девојчица, у Уједињеним Арапским Емиратима на 234 мушке бебе долази сто женских, док се у Бахреину рађа 164 дечака на сто девојчица. Званичници Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) више од једне деценије упозоравају на чињеницу да се у многим блискоисточним земљама врши селекција пола детета пре рођења, а као последица селективних абортуса у земљама јужне, источне и централне Азије „недостаје” више од сто милиона девојчица.

Међутим, иако Србија спада у земље са нормалним односом новорођених дечака и девојчица, јер се у нашој земљи сваке године роди између две и три хиљаде дечака више него девојчица, број жена у одраслој популацији увелико премашује број припадника јачег пола – подаци Републичког завода за статистику говоре да у Србији живи око 180.000 жена и девојака више него мушкараца.

Бројке говоре да су мушкарци у бројчаној „предности” до 39 године живота, а онда њихов број почиње да опада – педесетогодишњих жена има хиљаду више него мушкараца, у шездесетим је број дама већи за око 4.000, а у седамдесетим чак за десет хиљада. И осамдесетогодишњакиње су у бројчаној предности од 9.000 у односу на своје вршњаке. Ако бисмо анализирали узроке ове парадоксалне виталне статистике, могли бисмо претпоставити да мајка природа има маћехински однос према мушком роду.

Они живе краће, чешће оболевају, чешће дижу руку на себе, више конзумирају алкохол и психоактивне супстанце, због чега су и чешће виновници насиља и саобраћајних несрећа. Када се томе дода да мушкарци раде теже и опасније послове и ређе иду код лекара, не треба да чуди да они живе чак пет година краће од жена.