„Убиство у Оријент експресу” је универзална прича о злочину и правди. Наравно, експертиза правде увек се дешава на крају романа Агате Кристи, када главни протагониста разложи случај публици до ситних детаља. Све то публика ће моћи да испрати и у нашој истоименој представи, каже Андрија Милошевић који тумачи лик: Херкула Поароа у новој представи „Убиство у Оријент експресу” по роману Агате Кристи матичног позоришта „Бошко Буха”, у адаптацији Кена Лудвига и режији Даријана Михајловића.
Дело је са енглеског превела Ивана Димић, сценограф је Весна Поповић, костимограф Марина Меденица, сценски покрет ради Милан Громилић… Претпремијере су у петак и суботу (23. и 24. септембра) од 20 сати, премијера је у недељу увече, 25. септембра у истом термину, а репризе су 28. и 30. септембра, традиционално у театру „Вук” у Београду. Све представе су већ распродате.
– Када смо гледали познате серије Агате Кристи, увек нам је било занимљиво да испратимо ретроспективу злочина, проналажење доказа без обзира на то што смо их већ видели. Злочин је сам по себи привлачна премиса, јер подлеже правди, а ми као друштво онда доживљавамо катарзу. Са сваким човеком који осећа живот у себи ова прича живи, али и са сваким ко воли добар роман. Агата Кристи је, поред тога што је изузетна ауторка, и један од највећих интелектуалаца, јер то шта она прожима кроз своје књиге јесте авангарда. Рецимо, мултикултурализам који је овде данас тако изражен, као звезда водиља је већ тада почео да се шири – констатује за „Политику” глумац Андрија Милошевић са којим смо разговарали у једном од салона „Плавог воза” где је позориште „Бошко Буха” на несвакидашњи начин представницима медија најавило своју нову представу.
И увек се на крају дође до апсурда и смеха, како у одређеним тренуцима и сами знамо да кажемо: Ето не могу више да плачем, остало ми је само да се смејем
Детективски роман енглеске ауторке Агате Кристи о белгијском детективу Херкулу Поароу из 1934. године пун је неочекиваних обрта. Ово је уједно једини роман из богатог опуса Агате Кристи који је Фондација славне ауторке дозволила за извођење у позоришту.
– У нашој представи има пуно акције, емоција, мистерије, сви заједно смо правили ову причу. Да сам ја Поаро, и да сам се нашао у тој ситуацији и сам бих био онакав каквог сам га „спремио” за сусрет са публиком. Нисам се бавио пропитивањем како су га други радили, него сам га једноставно оживео у себи. Поаро је особен човек, дебељуца који је толико пун нуклеарне енергије, особењак који страсно воли свој посао, који бескрајно, невероватно дубоко са свим паралелним универзумима у себи ужива у разрешавању злочина и на крају привођењу правди. То је оно што је у том лику значајно. Урадио сам га по свом нахођењу, надахнуто, са апсолутном слободом у сценском читању – каже Милошевић који већ годинама уназад поред осталог игра у представи „39 степеника” према филму редитеља Алфреда Хичкока, такође мајстора трилера.
Елегантни воз, „Оријент експрес” принуђен је да непредвиђено застане због обилног снега. Догађа се убиство, и Поароов пут кући који је требало да протекне сасвим мирно, постаје поприште још једног случаја који треба решити. Воз је пун осумњичених, а сваки од њих има, на први поглед, необориви алиби. Поароов пут почиње у Истанбулу, а остатак приче дешава се нигде другде до у: Југославији, између Винковаца и Брода. У овом београдском читању „Оријент експреса” цела прича дешава се у Србији, а воз се зауставља негде надомак Лазаревца.
– Дело „Убиство у Оријент експресу” написано је као романсирана трагедија. Ви не можете довољно добро акцентовати мелодраму нити драму, трагедију уколико у одређеним тренуцима живота није нешто смешно. И увек се на крају дође до апсурда и смеха, како у одређеним тренуцима и сами знамо да кажемо: Ето не могу више да плачем, остало ми је само да се смејем – констатује саговорник.
Од 60 крими романа које је написала Агата Кристи, у чак 33 мистерију је решавао белгијски детектив Поаро, а управо „Убиство у Оријент експресу” многи сматрају њеним најбољим делом. На питање на шта је Агата Кристи хтела да упозори кроз лик Поароа, Андрија Милошевић одговара:
– На правду као основу за уређење друштва. Рецимо, имате Шерлока Холмса који је такође специфичан човек, екстровертан, са друге стране је мој Поаро који је мало интровертан, али је суштински парадигма правде, часног појединца који апсолутно живи са свим својим моралним вредностима и каже да је од малих могу гајио идеале. На крају можемо за њега рећи и да је идеалиста.
Јунаке Агате Кристи тумаче и Виктор Савић, Борка Томовић, Лена Богдановић, Јелена Тркуља, Катарина Гојковић, Катарина Марковић, Игор Дамњановић, Владан Дујовић, Стефан Бундало и Миљан Прљета.
Политика
