Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни.

Оно чега смо се највише прибојавали и својим Апелом од 22. августа ове године покушали да укажемо и спречимо – догодило се! Стари дрвени иконостас, поклон српског владарског пара Обреновић – краљице Драге и краља Александра трајно је уклоњен. Постављен је нови – мермерни. Уз „редовно одржавање“ које укључује и уништење оригиналног пода из 1900. године добија се нова слика ентеријера цркве у Куманову.

Под окриљем ноћи, иза закључаних врата и ограда још од Спасовдана ове године, без табле, обавештења и информације за вернике или институције сатрвен је још један печат српског задужбинарства и дара Српском народу и Српској црквеној општини у Куманову, конкретно цркве Св. Тројице (грађена у периоду 1899 – 1902. ) и предивног и врло вредног иконостаса, нарученог и наменски израђеног у Цариграду још далеке 1900. године.

Након обраћања бројним надлежним институцијама у Куманову и Скопљу, чекајући одговор на неколико питања у самом Апелу центра Спона, добили смо одговор цењене министарке културе г-ђе Бисере Костадиновске – Стојчевске (арх. бр. 29 – 9217/2, од 7.9.2022.).

Обавестила нас је да поменути иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову (још увек) није на листи заштићене културне баштине и да би смо се требали обратити надлежном Националном центру за конзервацију (којима смо се обратили истовремено када и Министарству културе Северне Македоније, али и Градоначелнику Куманова г-дину Максиму Димитриевском, Управи за заштиту културног наслеђа при Министарству културе, поменутој министарки културе, Музеју у Куманову и епархији Кумановско – осоговској МПЦ-е, која управља поменутим храмом и изводи поменуте радове у ентеријеру цркве), чији би стручњаци требали изаћи на терен и извршити процену вредности Иконостаса краљице Драге Обреновић из 1900. године.

Од осталих институција нисмо добили адекватан одговор, док смо од стране епископа Кумановско – осоговског МПЦ г. Григорија добили званичан акт који је насловљен: „Одговор на Апел за очување аутентичности цркве Свете Тројице у Куманову са посебним акцентом на дрвени иконостас израђен 1901. године; СА ОПОМЕНОМ ПРЕД ТУЖБУ!“ (арх. бр. 156/22, од 12.09.2022.) Претње тужбом СПОНИ јер смо јавно поставили питање каква је судбина иконостаса краљице Драге и да ли ће исти бити сачуван од уништења.

На иконостасу су биле представљене иконе Св. Саве српског, Св Богородице са Христом на престолу, Исуса Христа Пантократора, Св Јоаникија српског (првог патријарха српског), српске кнегиња Милице, српског кнеза Лазара, Рађања и Васкрсења Христовог, Тајне вечере, Преображења, Уласка Христовог у Јерусалим, Вазнесења Христовог, Четири фигуре високих српских црквених достојанственика. У трећој зони налазе се по две фигуре српских краљева и свештених лица, а од севера ка југу Св. Никола и Св. Стефан Првовенчани (Немањић) у раскошној одећи и крунисан. На јужном делу налази се икона Св. Симеона Мироточивог (Немањића) са круном, икона Св. Јована Крститеља, а на врху иконостаса налази се патрон цркве – Св. Тројица (Извор: Крстиќ Славица, Цркви и манатстири во Жеглигово, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2021, 250 – 258). Данас је остало само сећање на задужбинарство, борбу и жртву наших предака како би о(п)стали и поносно сачували сећање на славне српске светитеље и владаре.

Апелом и реговањем Споне, претходно, у случају преименовања имена (само!) српских светитеља на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке, “дошло се” до поправних „фарбарских“ радова и враћања аутентичних имена светитеља. Сада, у иноваторским радовима у храму Св. Тојице у Куманову, на жалост, очито поправног нема и извесно је неће га ни бити.

Српски културно – информативни центар СПОНА

Скопље,

  1. децембар 2022. године