У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско- Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије, саопштено је из Митрополије.
Митрополит Амфилохије је био на лечењу у болници у Подгорици због заразе коронавирусом, што је утврђено 6. октобра.
Његово здравствено стање јуче се нагло погоршало због развијања пнеумомедијастинума као последице обостране дифузне упале плућа, рекла је начелница пулмолошке клинике КЦЦГ др Јелена Боровинић Бојовић.
Упла плућа била је узрокована коронавирусом, иако је митрополит био негативан на ковид-19 већ 10 дана.
Због тога је био интубиран и прикључен на инвазивни респиратор.
Поводом упокојења Архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског звона свих православних храмова у Црној Гори све до сахране њгових земних остатака, како је пренето саопштење на Радију Светигора, звониће у 10, 12 и 16 часова.
Вјечан спомен и Царство Небеско!
Рођен је на Божић 1938. као Ристо Радовић у Барама Радовића у близини Манастира Мораче.
Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио – васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву.
Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао, а у Атини је докторирао. Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата био је и декан.
Епископ Банатски постаје 1985, и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Kада је дошао на Цетиње причао је – тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. Често је говорио да људи на овим просторима болују од најопакије болести која се зове брозомора.
Брига о бићу и достојанству народа
Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у време Немањића.
Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио – ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.
Био је заменик патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. године. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио: “неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати”.
Говорио је да је само Албанија Енвера Хоџе била више атеистичка земља од социјалистичке Црне Горе, али је и сам био изненађен 30 година касније бројем људи на литијама који су протестовали због усвајања закона о слободи вероисповести.
Сведок историје
Био је сведок важних историјских догађаја. Био је на Цетињу 1989. приликом повратка посмртних остатака краља Николе. Говорио је на сахранама Данила Kиша, Зорана Ђинђића, Момира Булатовића.
Благоје Јововић њему се исповедио у манастиру Острог 1999. и први пут рекао да је он убио Анту Павелића.
Говорио је да неће умрети, а да на врх Ловћена не вратим Његошеву капелу, која је срушена 1974. године, и на чијем месту је направљен маузолеј, рад Ивана Мештровића.
Kада је лидер ДПС-а и председник Црне Горе Мило Ђукановић најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио да је то први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.
Вероватно је један од најзаслужнијих што је након три деценије Ђукановићев ДПС постао опозиција у Црној Гори.
Смрт митрополита Амфилохија један је од највећих тектонских поремећаја у новијој историји Црне Горе, наводи РТС.
Животопис Митрополита црногорско-приморског Амфилохија
Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, од оца Ћира и мајке Милеве, рођене Бакић.
Световно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Будући митрополит је провео детињство у патријархалној породици, која је остала верна Православљу и заветима предака у тешким послератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Светог Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су Преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник Српске Православне Цркве, и светогорски старац Пајсије.
После завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Грчку, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Светом Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. После годину дана проведених на Светој Гори одлази за професора на Православни институт Светог Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Светог Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Светог Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Oдлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован je орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и уметности изабран је 2015. године.
Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик, док је користио у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је маја 1985. године за Епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви Патријарх српски Герман уз саслужење: Митрополита црногорско-приморског Данила, Епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и Митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је 21. јула 1985. године у Вршцу.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Епископ банатски Амфилохије је децембра 1990. године изабран за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу. Свечано устоличење за Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је Патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру.
Митрополит Амфилохије је био члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у више сазива. Предсједавао је тим тијелом и био замјеник обољелог Патријарха српског Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и местобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора Патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је Епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења Епископа рашко-призренског Теодосија крајем децембра исте године. Администрирао је Епархијом буеносајреском која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до избора тадашшњег Епископа диоклијског Кирила (Бојовића) за њеног епархијског архијерејска 2018. године.
Уснуо у Господу 30. октобра 2020 године у Клиничко-болничком центру Црне Горе у Подгорици, наводи се на сајту СПЦ.
Патријарх српски Иринеј: велики губитак и велика жалост СПЦ
Патријарх Српске православне цркве Иринеј, како преносе београдски медији, изјавио је данас да смрт митрополита Амфилохија представља један од најтужнијих дана у историји Српске православне цркве и да је српски народ остао без једне велике личности.
– Ово је један од најтужнијих дана за нашу Цркву. Велики губитак и велика жалост. Отишао је један добар човек и врстан теолог. Нисмо то очекивали, надали смо се да ће све бити добро завршено. Нека му Бог да вечно блаженство. Лишени смо велике личности – рекао је патријарх Иринеј.
