Документарни филмски запис „Учитељ из Дримкола“ о животу и делу Анђелка Крстића једног од значајнијих српских приповедача између два светска рата ускоро ће бити промовисан у Скопљу. У филму је уграђен и део открића, подсећања на заборављено дело скрајнутог српског писца и родољуба с југа Македоније, наших записа, репортажа, истражувања забележених на порталу Спона и часопису Слово…

Документарни филмски запис о животу и делу Анђелка Крстића

Српски писац српски национални радник, песник, приповедач, романописац и драмски писац Анђелко М. Крстић, чије је дело обележено колоритним Дримколом, његовим завичајем на југозападу Македоније, према књижевним мерилима значајнo је име српске литературе прве половине 20. века, али је из ње, крајње неправично, деценијама безмало био протеран.

С Крстићевог дела прашина заборава почела је да се стреса тек неколико деценија после његове смрти. Томе у прилог сведочи и одлука нишке ”Просвете” да 2006. године, у првом колу едиције ”Књижевност југа Србије”, објави књигу Крстићевих приповетки које, сматрали су редници нишког издавача, ”нису ништа мање вредне од Сремчевих (Стеван) или Станковићевих (Борислав)”.

Тај српски писац и просветитељ, неодступни бранилац српског националног идентитета у Македонији, због чега су га турске власти прогониле и више пута затварале, рођен је 1871. године у селу Лабуниште у Дримколу, надомак Струге. Учитељску школу је завршио 1889. године у Београду, а већ 1890. ступио је у учитељску службу по селима на планини Јабланици у Дримколу Умро је 1952. године у родном селу и по властитој жељи сахрањен је на узвишењу подно Јабланице.

Крстић је прошао тежак пут печалбара, потом учитеља и просветитеља у свом поробљеном завичају, борца против турског ропства, ”сужња у турским тамницама, а у Првом светском рату пут преко Албаније до Крфа и Солуна”.

Исписао је снажну уметничку слику живота једног народа потлаченог и напаћеног под ропским јармом. Изванредан познавалац средине, прецизно је осликао живот и психологију људи тог краја Македоније, посебно печалбара.

У уводу пишчевих ”Сећања”, објављених 2000. године у Београду (Институт за књижевност и уметност), Владимир Цветановић је записао да је Крстић прве радове, извештаје с прослава и описе народних обичаја, објавио у ”Цариградском гласнику” 1899, а прву приповетку ”Печалба” у истом листу 1903. године. До краја 1918. године објавио је десетак приповедака, неколико песама и записа. Приповетке из тог периода ”Вечито дужни” и ”Печалбарова жена” ушле су у прву књигу његових приповедака – ”Приповетке” (Српска књижевна задруга, Београд, 1932. година).

Тематика његових дела био је тежак живот његових земљака, сељака – печалбара. Врхунац његовог књижевног стваралаштва је роман „Трајан“, објављен 1932. године, за који је две године касније добио награду за најбољи српски роман од Академије Уметности.

Линк најаве филмског записа „Учитељ из Дримкола

https://www.youtube.com/watch?v=6lIlQTomhQQ

М.С.