Власти Инзбрука одлучиле су да један вртић назову именом своје некадашње суграђанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора спасла око 10.000 српске деце за време НДХ.

Диана Будисављевић , Фото приватна архива

Вртић ће се звати “Градски дечји вртић Рајхенау исток Диана Будисављевић”, а посебна “пикантерија” је што је до сада носио име нацистичког лекара Бургхарда Брајтнера.

Проблем је, међутим, како каже за “Новости” Владимир Влајић, председник Српске православне омладине Инзбрука и први припадник Аустријске службе сећања у Србији, јер се у тексту о именовању, који је изашао у званичном гласилу “Инзбрук информише”, не помиње да је Диана спасла смрти српску децу.

Фото приватна архива

Због тога се Управни одбор Српске православне омладине (СПОЈИ) званично обратио Сенату Инзбрука и градском Одбору за културу.

– Сматрамо да сте одрадили добар посао у оквиру културе сећања, јер је потребна доза храбрости да један вртић, који је до сада био именован по нацистичком лекару Брајтнеру, преименујете по инзбрушкој спаситељки деце Диани Будисављевић (девојачки Обексер), али да истовремено оставите улицу именовану по Брајтнеру (са све потребним знаковима који указују на његову нацистичку прошлост и дела против човечности). Тако се ствара успешна конфронтација са историјом Другог светског рата и припрема пут за успешну културу сећања – наводи се у писму.

Такође поздрављају и исправно написано име Диане Будисављевић, које ће стајати на табли на уласку у вртић, и то што ће “Будисављевић” бити исписано са цртицом изнад слова “ћ”. Али, растужује их то што се у образложењу одлуке о именовању не спомиње да је реч о десетини хиљада спасене српске деце.

– Скоро сви се добро сећамо дискусије о тексту на планираној спомен-плочи на родној кући Диане Будисављевић, “Обексер-Хаус” у самом центру града, која је и даље у току. Крајем маја послали смо вам писмо са прилозима експерата за тему “Акција Диана Будисављевић” и културу сећања. Др Наташа Матаушић, дугогодишња председница Спомен-подручја Јасеновац, српски историчар др Милан Кољанин, као и Музеј жртава геноцида у Београду, потврђују да је Диана спасла претежно српску децу, као и двоје хрватске. То потврђују и експерти за културу сећања, као и преживели, а међу њима мр Андреас Баумгартнер, председавајући Међународног Маутхаузен комитета, др Вилхелм Куес, аутор прве књиге на немачком “Дианина листа”, госпођа Јелена Радојчић и господин Душан Јеринић, које је Диана спасла -стоји у писму.

Фото приватна архива

Наводе и да се не сме занемарити да су на подручју НДХ, по Хитлеровом благослову и уз подршку нацистичког државног апарата, чији су део били и многобројни Аустријанци, постојали логори смрти у којима су стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома страдале у геноциду. Диана је имала срећу да добије одобрење да извлачи српску децу из тих логора.

Дианина родна кућа, Фото В. В.

– Замислите како би нпр. наши јеврејски суграђани реаговали кад би институције у континуитету изостављале чињеницу да су жртве Холокауста били Јевреји?! Ако не назовете жртве правим именом, испоставља се да починиоци злодела побеђују, јер јењихов циљ и био да се идентитет жртава заувек избрише – наводе у писму чланови УО СПОЈИ.

Полемика и око спомен-плоче

Исте расправе као поводом именовања вртића, биле су актуелне пролетос, поводом одлуке инзбрушких власти да поставе спомен-плочу на Дианину родну кућу, у Улици Марије Терезије, подсећају „Новости“. Идеја да на њој стоји да је спасла 10.000 деце без навођења њиховог српског порекла изазвала је реакцију аустријских Срба, али и наше амбасаде у Аустрији, Међународног комитета Маутхаузен, српских историчара. Нова одлука се чека.