Музеј жртава геноцида из Београда 13. децембра у Националној и универзитетској библиотеци ,,Свети Климент Охридски” у Скопљу отвара изложбу под називом ,,СЕЌАВАЊА ОД ПЕПЕЛТА : Народна библиотека на Србија 6. април 1941.” која ће за посетиоце бити презентована до 22. децембра. Уз изложбу на исту тему најављене су трибине – 12. децембра у 19 часова у Тетову, у сали Музичке школе Тодор Скаловски Тетоец, 13. децембра у Куманову, у сали бившег Комитета, и 14. децмбра у 19 часова у Српском културно информативном центру СПОНА у Скопљу, булевар Св. Кирила и Методија број 30.
Представљање изложбе у Скопљу у потпуности је омогућила Фондација Музеја жртава геноцида у сарадњи са Српским културно-инфирмативним центром ,,СПОНА” у Скопљу.
За време свечаности отварања изложбеу уторак 13. децембра, у 13 часова у галеријском простору Националне и универзитетске библиотеке „Свети Климент Охридски“ у Скопљу најављено је да ће се обратити и директор Рахметули Кући, Њ Е амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, као и аутор изложбе и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Аутор поставке је Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, образовању, уметности и издаваштву при Музеју жртава геноцида. Продукцијски тим изложбе предводи докторант историчар Бојан Арбутина, кустос при Музеју жртава геноцида. Стручни консултанти за време обновљања истраживања били су др Оливера Стефановић, библиотекар-саветник, Слађана Стојаковић, библиотекар-саветник, и Раде Мрљеш, архитекта-конзерватор.
Македонској јавност први пут ће бити представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, европску и светску културу које су за излагање оуступиле бројне српске национане установе културе и просвете.
По први пут биће представљени изузетни и елемнети националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији део керамопластике од здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду, археолошка открића на самом локалитету и др.).
Изложба, премијерно представљена претходне године у Београду под називом ,,Сећања из пепела : Народна библиотека Србије 1838-1941″, посвећена је највећем појединачном ратном злочину почињеном над културним наслеђем у читавој Европи током Другог светског рата – уништењу српског националног библиотечког фонда
Музеј жртава геноцида, у сарадњи са бројним националним установама културе, приредио је изложбу у тужан спомен на уништење српског националног библиотечког фонда до чега је дошло 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке (НБС) на Косанчићевом венцу у Београду.
Изложба има за циљ да јавности представи историјски контекст и трагичне последице највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.
Македонској јавности ће по први пут бити представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, југословенску, европску и светску културу, које су за излагање уступиле бројне националне установе културе и просвете.
По први пут ће бити представљени изузетни елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).
Истраживања која су довела до реализације изложбе, како је саопштено у најави, вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.
