Светска банка указала је данас да људи на Западном Балкану често удишу ваздух који је међу најзагађенијима на свету, те да је његово загађење водећи фактор еколошког ризика који највише доприноси укупном броју смртних случајева и инвалидитета у овом региону, а негативно утиче и на животну средину и економију.
Због тога је, током протеклих петнаест година, Светска банка уложила више од 250 милиона долара у унапређење енергетске ефикасности и смањење загађења ваздуха и емисија гасова са ефектом стаклене баште у читавом региону, између осталог кроз пројекте усмерене на смањење укупне тражње за топлотном енергијом, замену застарелих ложишта на дрво и угаљ и већу употребу штедљивије расвете.
Истакнуто је да грађани Сарајева, Скопља, Београда и многих других градова широм Западног Балкана често удишу ваздух који је међу најзагађенијима на свету нарочито у зимским месецима, када загађујуће материје које потичу из термоелектрана на угаљ, индивидуалних ложишта за грејање, возила, фабрика и других извора помрачују сунце, загађују животну средину и стварају проблеме при дисању.
Из Светске банке подсећају да се 2019. године, са 175 смртних случајева на 100.000 становника, Србија нашла на врху листе смртности од загађења у Европи и заузела 9. место на свету испред Индије, преноси Бета.
„Постоје три основна правца деловања у циљу смањења емисије из грејања, саобраћаја и енергетских постројења”, а ово последње подразумева гашење постојећих постројења која производе и троше енормне количине угља и извор су огромног загађења”, казао је председник Удружења за заштиту околине, природе и здравља „Екотим” из Босне и Херцеговине Ријад Тиквеша.
Емисије које потичу од грејања, електрана и топлана, ложишта на чврсто гориво и других извора заједно производе честичне материје (ПМ) које се могу удахнути када им је промер мањи од 10 микрона.
Изложеност честицама ПМ2,5 нарочито је опасна по здравље, јер могу да доспеју дубоко у плућа и крвоток.
Поред тога, процењени годишњи економски трошкови повезани са здравственим оштећењима изазваним овим загађењем запањујуће су висок.
Из Светске банке (СБ) подсећају да су, препознајући ове растуће изазове, лидери земаља Западног Балкана амбициозно објавили намеру да сарађују на остварењу циља угљенично неутралне Европе до 2050. године, као што је описано у заједничкој декларацији из новембра 2020, а СБ остаје опредељена пружању подршке тим настојањима.
Та подршка подразумева реализацију пројеката са циљем решавања проблема загађења ваздуха, на основу анализа спроведених како би се боље разумео овај проблем и осмислиле интервенције са циљем максимизирања ефикасности смањења емисија, унапређења здравствених исхода и смањења економског утицаја загађења ваздуха.
У наредном периоду, истакнуто је, Светска банка ће наставити да помаже земљама Западног Балкана у озелењавању економија кроз улагање у чисте изворе енергије, помоћ при затварању рудника-великих загађивача на еколошки и социјално одговоран начин и подршку за повећање енергетске ефикасности и смањење угљеничног отиска привреда ових држава.
Озелењавање економија широм Западног Балкана омогућиће свим грађанима економски просперитет, али и чист ваздух и чисту воду за пиће, а тај троструки успех ће унапредити животни стандард, побољшати здравље и обезбедити одрживи раст ка чистијој, здравијој будућности, објавила је Светска банка.
