Књижевник Венко Андоновски добио је највећу награду за драматургију „Златни витез” на Тринаестом међународном књижевном форуму „Златни витез”, који се од 2010-те сваке године у октобру одржава у Русији, поводом годишњице рођења славног Руса, песника Михаила Ј. Љермонтова.

Награде се на Форуму додељују за неколико уметничких области, а ове године је пристигло 428 радова из 12 земаља.

Андоновски је награђен наградом „Златни витез” за драматургију за књигу „Три драме за позориште”, која је објављена прошле године у Москви, у преводу Олге Панкине, познатог афирматора македонске књижевности на руском језику.

Књига Андоновског, коју је на руском језику објавила престижна издавачка кућа „У Никитских Ворот”, садржи драме „Словенски ковчег”, „Олово на јастуку” и „Граница”.

Рецензент издања, руски писац Јевгениј Водолазкин, пише да је „наша заједничка словенска култура овде представљена на сасвим другачији начин“ и да је „Балкан необично место где се међусобно прожимају народи и културе, митологије и модерне“, а свест достиже највиши ниво“.

Све то, речима Бродског, описује Венко Андоновски „ћириличним словима“. Описује са великим мајсторством и, што је по мени веома важно, бриљантним хумором – пише Водолазкин.

Захваливши се организаторима Форума, Венко Андоновски је истакао да нема веће среће да писац који потиче из мале, али архаичне културе са ризничним вредностима као што је македонска култура, буде почаствован признањем највеће православне културе у свету – руске.

И, наравно, једна од највећих световних књижевности и култура која се икада појавила на лицу Земље; без руске књижевности не постоји светска књижевност, као што се без руске културе не може писати историја људских култура. Живимо у свету у коме су све људске вредности или уништене или окренуте наглавачке. Ненормални се проглашавају нормалним, болесни као здрави, исподпросечни као генијалци, крвник као жртва. Ми, као писци и уметници, дужни смо да се кроз своја дела молимо за исцељење и исцељење тог болесног света. Уосталом, наша дела, наше песме, романи и драме се не разликују много од молитава. И у уметности и у молитви много речи је мало, а мало речи довољно. Друга је светска туга, светско саосећање за све понижене и увређене, за оне на маргинама. И уметношћу и молитвом стварамо златни штит мудрости и човекољубља, одупирући се злу – нагласио је Андоновски, који последњих година живи у Крагујевцу.

Оснивач и председник Међународног књижевног форума „Златни витез” је Николај Бурљајев, светски познати филмски уметник који је, између осталог, играо главне улоге у филмовима „Иваново детињство” и „Андреј Рубљов” Андреја Тарковског и велики друштвени актер. Према статуту Фестивала, његов циљ је да повеже књижевне актере под мотом: „За моралне идеале, за уздизање људске душе“.