Награду Весни Голдсворти уручио Матија Бећковић, Фото П. Милошевић

Награде „Момо Капор” уручена је данас књижевници Весни Голдсворти за роман „Гвоздена завеса – Љунбавна прича” (Геопоетика) у Скупштини града Београда.

„Веома сам срећна и почаствована овом наградом. Ипак, писци су углавном најсрећнији када су у својој соби, неком свом кутку, у пиџами и ту стварају на миру. Нисам навикла на оволико људи и на пажњу јавности. Истина, радила сам у медијима, на радију, али ово је другачије, када је присутна и телевизија”, скромно је изјавила списатељица приликом примања награде.

Плакету од сребра са мотивом школице добитници је уручио песник Матија Бећковић, председник Управног одбора Задужбине „Момчило Момо Капор”.

Ауторка која већ деценијама живи и ради у Лондону, само због ове важне прилике стигла је у Београд да лично прими престижну књижевну награду као сећање на веома плодног писца и сликара Момчила Моме Капора (1937-2010).

„Снимала сам недавно једну причу за ББЦ, и тема је била да нешто треба да се догоди, али се то ипак не догађа. Чини ми се да је тако и са мојим романом. Вратила сам се овде у Скупштину града Београда након више од 40 година. Сећам се да сам овде давне 1980. примила Октобарску награду, и ево ме сада поново овде”, евоцирала је успомене ауторка и приметила да се на неки начин затвара чудесан круг са овом наградом.

„Пре две године сам у Великој Британији дала рукопис мог романа који је био завршен и увек Британцима треба дуже да књигу прегледају и објаве. Знала сам да роман има своју актуелност, али нисам очекивала да ће и даље након две године толико бити актуелан, посебно у оквиру новог рата који се дешава у свету”, навела је Голсворти, говорећи о свом награђеном романескном делу роману о љубави, о истоку и западу и једној епохи, који је истовремено ода Лондону.

Открила је такође да није никада заправо упознала Мому Капора, али да јој је отац стално причао о њему, дружили су се давно на Ади Циганлији, сећа се тих сусрета као мала, и даље је слушала о њему по чувењу, и тиме је захвална Моми што је сада ту и прима награду.

„Жао ми је што ми је отац недавно преминуо, у октобру, те није овде да присуствује додели награде. У мом животу ово јесте заиста један диван и зачарани круг као повратак у Скупштину града, један пут и круг који су започели и Капорови и породица са моје стране”, подвукла је добитница, преноси Танјуг.

Списатељица Весна Голдсворти се захвалила самој Задужбини „Момчило Момо Капор” на награди, Љиљани Капор као оснивачу те задужбине, стручном жирију, издавачкој кући „Геопоетика”, покровитељу награде Ерсте банци.

Награда „Момо Капор” је књижевна и ликовна награда која се додељује једном годишње на дан рођења Моме Капора – 8. април, и уручује се од 2011. године наизменично за књижевност и ликовну уметност, са циљем да се негује и очува сећање на највећег писца међу сликарима и највећег сликара међу писцима.

Награда се састоји од сребрне плакете у облику школице и новчаног износа.

У име жирија, Мухарем Баздуљ је приметио да је списак претходних добитника јединствен по књижевној и ликовној сцени и значајних имена.

„Момо Капор се није никада затварао у било какав кавез, већ је имао разноликост жанрова. Тако се и ова награда за књижевни део односи на том стваралаштву који се налази на граници жанрова као што су то имали Емир Кустурица и Неле Карајлић, такође добитници награде „Момо Капор”. Мени је једина могућа замерка била то да је роман прво објављен на енглеском језику, али онда сам схватио, када већ овом наградом надилазимо књижевне форме и жанрове, зашто не бисмо и језике”, истакао је Мухарем Баздуљ.

Новчану награду уручила је Александра Косановић Стрижак, директорка маркетинга и комуникација Ерсте Банке, која је од ове године покровитељ награде.

Ова компанија у последњем периоду помаже културу Србије, многе фестивале и манифестације као што су Битеф, Белеф, Гитар Арт фест, Змајеве дечје игре, Стеријино позорје.

„За нас из Ерсте Банке, покровитељство једног овако угледног признања које носи име великог хроничара наших живота, писца и сликара Моме Капора, огромна је привилегија, част, али и задовољство. Сви смо расли уз његове приче, романе и цртеже препознајући и себе и своју свакодневицу у свакој његовој речи, сваком лику и цртежу. Без Моме и његовог аутентичног, другачијег, смелијег и духовитијег погледа на живот, љубав, пријатељство, наша књижевност и ликовна уметност не би била потпуна”, рекла је Косановић Стрижак.

Награда „Момо Капор” додељује се уметницима са простора Србије, Републике Српске и Црне Горе и за књиге објављене на српском језику.

Наизменично се додељује једне године за књижевност, друге за ликовну уметност, како би се очувало сећање на два Момина талента.

Прва награда „Момо Капор” је додељена за књижевност редитељу Емиру Кустурици за његову прву књигу „Смрт је непровјерена гласина” (2011).

Остали добитници награде „Момо Капор” су: Владимир Дуњић за ликовну уметност (2012), Петер Хандке за роман „Моравска ноћ” (2013), Мирјана Маодуш (2014), Драган Јовановић Данилов за књигу „Таласи београдског мора” (2015), Жељко Ђуровић (2016), Лабуд Драгић за роман „Кукавичја пилад” (2017), Васа Доловачки (2018), Неле Карајлић за роман „Солунска 28” (2019) и сликар Петар Мошић (2020).

Весна Голдсворти (на рођењу Бјелогрлић) је српска је књижевница, рођена у Београду 1961. године.

У каријери се истакла као романописац, мемоариста, песникиња и дугогодишњи професор креативног писања и енглеске књижевности на Универзитетима Кингстон, Ексетер и Источна Англија.

У Лондону живи од своје 24. године, магистрирала је Модерну енглеску књижевност 1992. а докторирала 1996. године на Универзитету у Лондону, као стипендиста Британске академије.

Десет година радила је као продуцент, сценариста и водитељ на Би-Би-Си радију, док је на Радију 4 2010. године, представила програм „Како пронаћи глас на страном језику”, у коме је британској публици представила српску музику и поезију.

Једина је српска књижевница која пише на енглеском језику и која је члан угледног британског Краљевског књижевног друштва.

До сада је издала наведених пет запажених књига на енглеском језику, које су преведене на 20 светских језика.

Критике новог романа објавили су лондонски Тајмс и Сандеј тајмс, а британски „Гардијан” је Гвоздену завесу у фебруару прогласио за Књигу дана.