Поводом славе светих Ћирила и Методија, Дана словенске писмености, Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић у писменој изјави наводи да су српско писмо, историја, традиција, идентитет и Црква, трн у нози шовинистичким круговима, од Скопља преко Цетиња и Сарајева, до Загреба.

– Овај дан се као празник обележава у читавом словенском свету и један је од суштинских елемената културноисторијске повезаности Словена. Прометејски рад солунске браће, светих Ћирила и Методија, створио је неопходне предуслове и за христијанизацију и за описмењавање Словена и за њихов потпуни и убедљиви културолошки излазак на велику историјску сцену и немерљив допринос светској култури и цивилизацији.

Овај празник, прилика је да се подсетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму векова често били једини а увек најважнији залог опстанка и светионик у борби за слободу српског народа. Они народи који занемаре или потисну своје писмо, културу и идентитет, лако постају жртве сурових процеса акултурације или бивају слуге туђих културних модела.

Данас са жаљењем и осудом посматрамо  нападе и покушаје затирања српског културно-историјског идентитета на широком простору Балкана, у новим државама насталим на рушевинама Југославије. Српско писмо, историја, традиција, идентитет и црква, трн су у нози шовинистичким круговима, од Скопља преко Цетиња и Сарајева, до Загреба. Иста стара мржња и историјски комплекси, јављају се са старим репертоарима. Угрожава се рад и најављује отимање имовине СПЦ, прогања, потискује и забрањује ћирилица, фалсификује културна историја, лажира или скрива национални идентитет значајних људи, од Тесле и Његоша до Иве Војновића и Руђера Бошковића, помињем само неке. Последњи такав пример дошао је пре неколико дана из Матице хрватске и хорски је подржан у добром делу тамошње јавности, познатим франковачким речником и неартикулисаним конфабулацијама коминтерновског типа, бајатим, лажним и отровним. Министарство културе и информисања Републике Србије пружа пуну подршку уредништву едиције „Десет векова српске књижевности” и охрабрује их да наставе научно објективно истраживање и да се не обазиру на злураде инвективе.

Младе државе у окружењу требало би да схвате да у борби за сопствени културноисторијски идентитет треба ослонац имати у сопственим постигнућима, којих има и која постоје,  а не у негирању, брисању или умањивању српских трагова, споменика културе, материјалних и нематеријалних, српског језика, писма и традиције.

Верујем да је културна сарадња на основама уважавања и поштовања, разумевања и толеранције, једини прави основ за напредак и мир у региону.

Језик, писменост и култура битне су виталне одлике сваког народа али и најбоље везивно ткиво уз поштовање и туђег и свог наслеђа, уз међусобно примање и давање утицаја, закључио је Вукосављевић указивањем да и празник Дан словенске писмености и културе упозорава и подсећа на то-.