Склапањем Балканског савеза и планом за протеривање Турака из Старе Србије принц Ђорђе је био одушевљен. Иако је био упознат са припремама за рат, конкретни договори и акције одвијали су се далеко од младог и темпераментног краљевића. Његова нарав и енергија, међутим, свој прави оквир и средину наћи ће у наступајућем рату.

За разлику од свог бунтовног и често непредвидивог брата, нови престолонаследник Александар имао је своје место у организацији и припремама за рат. Заједно са министрима, амбасадорима и конзулима био је учесник многобројних преговора у предвечерје сукоба.

С јесени 1912. на краљев позив принц Ђорђе је из Париза стигао у Београд, подсећају Вечерње новости. Рат само што није почео, а знање које је стекао на француској војној академији млади српски племић ускоро ће моћи да провери на фронту.

Ратни распоред био је припремљен и познат одраније. Првом армијом требало је да командује Ђорђе, а Другом престолонаследник Александар. Команду над Трећом, коњичком, имао је кнез Арсен, краљев брат. У освит рата, Ђорђе је отишао код начелника Генералштаба Радомира Путника, где је наишао на неочекиван одговор поводом команде над јединицама. Генерал је принца послао код млађег брата, како би му дао нови распоред.

На Ђорђево изостављање са командних дужности, по свој прилици, највише је утицало неповерење војног врха, које је системски подгревано у дворским круговима. Утицај црнорукаца био је велики, а њима свакако није одговарало да се принц нађе на било којој озбиљнијој командној дужности. Проносиле су се и гласине да је често неурачунљив, плаховит и нерационалан.

Љут што су се сплетке и интриге поново упетљале у његов живот и односе са Александром, принц Ђорђе одлази код генерала Степе Степановића, команданта Друге армије, под чијом ће се заставом борити током читавог рата.

Принц је у Први балкански рат пошао без прецизног ратног распореда у јединицама Друге армије. Носио је, по тадашњој династичкој пракси, чин капетана прве класе. У биткама против Турака обављао је различите командне дужности, али и био на првим линијама фронта. Због исказане храбрости и вештине добио је чин мајора, а одлука о унапређењу објављена је у „Службеном војном листу“ и у „Српским новинама“ 30. новембра 1912. године.

Према ратним сведочењима, Ђорђе Карађорђевић био је храбар официр. Није презао од тога да се са сабљом и пиштољем пробије кроз редове војника и међу првима јурне на непријатеља. Име принца Ђорђа поново освиће на новинским ступцима, али сада се пише о његовом ратном јунаштву. Повод – Орден Карађорђеве звезде, који је добио због херојског држања у борбама на Страцину, у северном делу Македоније.

Афера, политичких сплетки и међусобног раскусуравања министара, официра и страначких првака, међутим, Ђорђу је било преко главе. Осећао је да на Двору само смета.

– Одлазим у иностранство. Уколико буде потребно, увек могу да се вратим – мирно је саопштио старом краљу.

Рику топова, блато и крв фронта српски принц замениће гламуром и сјајем Азурне обале. Период Ђорђевог мира и уживања, међутим, није дуго трајао. Предосећајући нова искушења, принц се крајем 1913. враћа у Србију.

Топовске цеви из рата са Бугарима нису се ни охладиле, а стигла је нова, аустроугарска објава рата. Принц Ђорђе Карађорђевић поново је обукао униформу, пришио мајорске еполете и кренуо на положај.

Да самостални и својеглави принц није пожељан у војсци, показало се и 1914. године на ратном распореду, где његовог имена поново није било. Начелник Генералштаба војвода Радомир Путник правио се невешт, а краљ Петар није хтео ни да се бави Ђорђевим ратним аранжманом. Престолонаследник Александар брата није хтео ни да види у свом окружењу, а избегавали су га и генерали.

Принц је, без јасног распореда, мењао бојишта, штабове и дужности. На почетку рата био је у околини Ниша, да би се убрзо затим нашао на Дрини, где се водила одсудна битка за одбрану отаџбине. Почетком септембра, у борбама на Мачковом камену на Јагодњи, где је непријатељ био укопан и одакле је наносио тешке губитке српској војсци, повела се битка на истребљење. На Мачковом камену, Ђорђе је био херој. У јеку битке преузео је један од батaљона из резерве, без команде, и војнике повео у силовит јуриш. Исукане сабље неповерљивим војницима издао је наређење:

– Војници! Ја сам принц Ђорђе, син вашег краља! За мном!

Битка је добијена. Али у последњем часу, тик пред тријумф, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа. Срећом, зрно које је прошло кроз слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући му ниједан витални орган. Војници су рањеног принца на укрштеним пушкама изнели са бојишта. Аутомобилом је пребачен у болницу.

Стигло је још једно признање од отаџбине – Карађорђева звезда са мачевима трећег реда. Ово одликовање није се додељивало командантима, већ само војницима и официрима.

Принц ће се наћи међу свега 118 најхрабријих овенчаних овим одличјем. За заслуге, унапређен је у чин потпуковника.

Рат је за њега, међутим, био завршен. Нови ратни распоред никада више није добио. Убрзо је напустио Србију и упутио се за Париз.

Редов пешадијског пука

ОДМАХ по доласку у Србију, принц Ђорђе, 27. августа 1903. године, ступа у српску војску, као редов 18. пешадијског пука. За каплара је произведен 27. 2. 1904, за поднаредника 27. 8. 1904, а за наредника 27. 2. 1905. На дан пунолетства 27. 8. 1905. унапређен је у чин потпоручника, на Бањици, пред постројеним пуком, који је носио његово име. Краљ Петар је тог дана рекао:

„Уводећи мога сина престолонаследника Ђорђа у редове моје драге војске, ја сам желео да он буде ваш друг, да се с вама васпита у врлинама које красе војника, и да се научи да у служби отаџбине гледа своје најсветије дужности.“

Унапређење у потпоручника

Потпис на акт о абдикацији принца Ђорђа, краљ Петар је ставио само две године и седам месеци после објављивања прокламације о његовом пунолетству, 27. августа 1905. године. Тог дана Ђорђе је унапређен у чин потпоручника, и краљ је са сузама у очима рекао: „Мили мој сине, велика је радост моја била када ми те је Бог пре 18 година подарио. Још већа је радост моја данас, када те као пунолетна производим за официра моје миле и храбре војске.“