Народ, у чијој културној традицији је и чињеница да поседује Народни оркестар који континуирано делује већ 88 година, с правом се пита – па како нам се то догодило? Ето, догодило се.

Требало је имати много мудрости и храбрости да се у првим годинама рада Радио Београда оснује и оркестар за народну музику. Било је то давне 1929. године. На челу оркестра су били Властимир Павловић Царевац и Сима Беговић и та нит се од тада није прекидала. И тако скоро читав век.

На челу тог славног и непоновљивог оркестра били су, поред виолинисте Царевца, и Раде Јашаревић, потом кларинетиста Боки Милошевић, три деценије оркестар је водио солиста на хармоници Љубиша Павковић, да би данас тај ансамбл водио Влада Пановић, такође мајстор хармонике.

Да постоји монографија тог оркестра, шта бисмо у њој нашли? Најпре, да је оркестар едуковао стотине певача и свирача, да је оркестар у својим редовима припремио извођачки подмладак највишег нивоа, да је тај ансамбл учествовао у снимању огромног броја носача звука и слике, да је Народни оркестар носилац стотина телевизијских емисија, као и да је базни ансамбл на важним манифестацијама ван Београда: „Царевчеви дани” у Великом Градишту, „Мокрањчеви дани” у Неготину, „Дани Драгише Недовића” у Крагујевцу и тако редом.

Са хиљадама минута музике снимљених у студију радија и са исто толико минута емитованих широм Србије – на бројним угледним манифестацијама народне музике – Народни оркестар РТС-а васпитава народне масе, српске медије, најширу музичку популацију и указује на праве вредности, на чаробњаштво непатворене народне музике и на елементарне вредности исконске музичке баштине, где су музика, ритам и текст фундаменталне вредности. По свим тим елементима, Народни оркестар РТС-а је моћан едукатор широке српске популације, утиче на све токове народне музике, храбро се бори квалитетом против шунда у музици и против скарадности које нас окружују, а ансамбл, као такав, стоји на бедему очувања правих вредности наше и балканске народне музике. У свему томе, Народни оркестар је на трагу великог српског едукатора Вука Стефановића Караџића.

И зато је Народни оркестар РТС-а, с правом, ове године, на својих 88 година рада, добио изузетно признање – Вукову награду. Ансамбл је то, како му и доличи, скромно прославио концертом у дворани Дома Војске Србије, када је извео свој спектакуларни програм, али и представио 12 певача који долазе. Вече је било за памћење – од сценарија, режије и извођења – али је порука била једногласна: на Вуковом смо трагу, зато и представљамо букет младих који долазе. Јер, свет и музика – остају на њима…

Када сам одлазио кући у ноћ, док су ми одзвањале овације препуног гледалишта и виртуозно свирање оркестра, као и певање солиста, зазвучала ми је у глави она чувена Бетовенова синтагма: „Права уметност остаје за вечност”.

Проф. Никола Рацков (Политика)