Град Загреб кренуо је у промену назива имена улица названих по функционерима или особама блиским усташкој НДХ. Пре неколико дана у Градску скупштину послат је предлог за промену имена четири улице са ширег градског подручја које носе имена Филипа Лукаса, Владимира Арка, Антуна Бонифачића и сарајевског надбискупа Ивана Шарића.
Преименовање су тражили Светски јеврејски конгрес, невладино удружење Документа, историчари Иво Голдштајн и Хрвоје Класић, као и Ерол Шеху, који су навели да су Лукас, Арко, Шарић и Бонифачић били „истакнути сарадници нацифашистичког, марионетског и антицивилизацијског режима НДХ”.
Иницијатива је добила једногласну подршку различитих политичких опција заступљених у Већу градске четврти Пешченица Житњак, у оквиру које је и Ивања Река где се улице налазе, наводи лист.
Један од иницијатора промене, Иво Голдштајн рекао је да је угодно изненађен развојем догађаја, јер је мислио да ће све ићи спорије, преноси Бета.
„Арко, Шарић, Лукас и Бонифачић имали су важне улоге у НДХ и својим су деловањем подржавали усташки режим. Такве особе не би смеле да имају своје улице и искрено се надам да је ово почетак деусташизације јавних простора у Загребу и Хрватској”, рекао је Голдштајн. Јутарњи лист наводи да је сада на потезу градски Одбор за именовање насеља, улица и тргова, а на крају одборници Градске скупштине.
Наиме, Филип Лукас је био политичар. историчар и географ. Борио се против идеје о заједничком животу јужних Словена. Био је присталица усташа и одржавао директне везе са Антом Павелићем. Један говор завршио је речима „ нека бог испуни поглавникове и наше жеље и нека живи остваритељ нове Хрватске, Анте Павелић”. После рата је побегао у Италију где је и умро. Југословенске власти су га осудиле на смрт али га је самостална Хрватска рехабилитовала. Више улица и државних установа носи Лукасово име.
Владимир Арко је био индустријалац, снабдевао је немачку, италијанску и војску НДХ. Хапсиле су га усташке власти али је по доласку партизана и привођења, попио отров и умро.
Антун Бонифачић за време рата је био нижи службеник апарта НДХ. Био је шеф одељења за културну сарадњу министарства спољних послова. Након рата бежи из земље и придружује се усташкој емиграцији. Постао је председник Хрватског ослободилачког покрета који је у Аргентини основао Анте Павелић.
Иван Шарић, био је надбискуп врхбосански. Ватрено подржавао усташки режим, Анту Павелића и заговарао истребљење Срба, Јевреја и Рома. Написао је неколико песама посвећених Павелићу. Након рата бежи у Аустрију и пацовским каналима стиже у Франкову Шпанију. Његово тело се данас налази у цркви Светог Јосипа у Сарајеву.
