Тензична атмосфера коју намећу преговори у Софији, на којима се трага за решењем спора који имају Бугарска и Македонија, а разлог је бугарско инсистирање на заједничкој историји између две земље, можда и може да буде релативизована јединим примером заиста заједничког интервала из историје између Бугара и Македонаца.
Срђан Ивановић
Одмах да кажем да не мислим на средњи век, на ТМОРО, на Илинденски устанак, већ бих се осврнуо на неславне дане Независне Државе Македоније (НДМ), оформљене по примеру чудовишне Независне Државе Хрватске (НДХ), која је срећом била само формално проглашена.
Осмог септембра, само један дан после капитулације бугарских снага, на територији на којој се претходно одвијала окупација, дакле, у данашњој Македонији, без Тетова, Гостивара, Дебра и Струге, који су у то време још под окупацијом Албаније, али са Врањем и Пиротом у државотворним границама, проглашена је – НДМ. Ова чисто нацистичка креација је резултат директних преговора између Ванча Михајлова, председника ВМРО, који у то време живи у Загребу као саветник „поглавнику“ Анти Павелићу и Адолфу Хитлеру лично. Идеја је била да се формира нова пронацистичка власт на поменутој територији, откако је претходна иста таква ухваћена у небраном, само неколико дана после уласка совјетских трупа у Румунију.
Тако је формирана карикатура која нити је била независна, нити је била македонска, а још мање је личила на државу. Но, зато је скопљанац Спиро Китинчев проглашен за председника НДМ, а формирана су и разна тела у којима су постављени проверени кадрови као Васил Хаџи Кимов, Стефан Стефанов, Спиро Китанчев, Димитар Ђузелов и Димитар Чкатров.
Нема ту шта много да се дода, а историја није успела да упамти ни датум којим је означен крај ове државе. У свим доступним изворима се наводи да је НДМ формално престала да опстаје негде средином новембра, дакле, тачно пре 76 година. Ванчо и Адолф тужно, претпостављам, констатовали су да нацизам у Македонији није ухватио корен. Но зато је ово изванредан период године да се потсетимо на ову историјску грешку, која повезује Македонце и Бугаре и могла би да буде тачка заједништва у већ поменутим преговорима. Како? Врло једноставно.
Не знам зашто, а и не бих улазио у спекулације, али чињеница је да је референдум за независност организован 1991 године био заказан управо 8 септембра, на датум који славимо као рођендан наше самосталности. Са македонске стране на преговарачки сто може да се стави и чињеница да је најпознатијој и најтрофејнијој фудбалској екипи Вардар, за клупске боје изабрана црвена и црна, идентично као и официјална застава НДМ.
А што би понудили Бугари? Па они имају Ванчу Михајлова, заједно са председником Китинчевим, као и десетинама других истакнутих функционера НДМ, који су се осећали као Бугари, а рођени су на територији Македоније.
Разумем да је нацистичка прошлостото непријатно бреме, од којег се бежи пуним трком. Но, Независна Држава Македонија приближава братске народе као ни један други историјски сегмент, иако се ради о само формалном проглашењу некакве државе, која није добила никакву подршку од највећег дела Македонаца.
Срђан Ивановић (Слободен печат)
