Лист Политика већ четири године не може се пронаћи на киосцима дуж Македоније. Иако су други листови српске штампе враћени на новинске пунктове, овог, можда и најважнијег и даље нема.
Овај потез није заборављен, те тим поводом поновно објављујемо сјајан текст Милутина Станчића на тему одласка Политике са македонског тржишта.
У условима постепеног заживљавања новог режима делимичне „нормализације“ дистрибуције сропске штампе у Македонији, без тромесечног пласмана за лист Политика и Спортског журнала, Политикиног Забавника… потпуно несхватљиво, уз очито медијско прећуткивање, готово у потаји наставља се наметнута понуда десеткованих тиража „неких српских новина“ само у Скопљу и Куманову.
Након двомесечне потпуне блокаде доставе српске штампе, та „нормализација“ се спроводи без Политике и Спортског журнала. Тиме је доведена до апсурда и ироније информисаност овдашњих читалаца, између осталог и о актуелној ситуацији. Одговора ниоткуда. Ни одоговора, ни одговорности.
Већ познати поновљени пословни промашаји извозника српске штампе, Беоколп-а из Београда партнерском сарадњом са крахираном и презадуженом компанијом Медиа принт Маедонија (МПМ) Срђана Керима из Скопља, после „дисциплинске“ двомесечне потпуне обуставе доставе штампе у Македонију, практично кажњавањем читалаца, сада се настављају са још лошијим партнером фирмом Слободан печат у саставу Адрија медија групе (АМГ).
Део српске штампе, Вечерње новости, Курир, Блиц, Ало на продајним местима у Скопљу и Куманову доставља се увече упркос чињеници да се транспортоване новине допремају сваког јутра – на време. Нови дистрибутер међутим српску штампу на киоске довози тек увече са сутрашњим примерцима Слободног печата.
Својеврсно пословно подметање и неодговорност дистрибутера објективно оштећене медијске куће Београда као да не виде и незаинтересовано – прећуткују. Тим проблемима, сада се већ може слободно рећи хроничног поткусуривања са дистрибуцијом српске штампе, због последичног и очекиваног смањења комерцијалног ефекта, у Београду не желе да се баве. Други ефекти значаја пласмана српске штампе у Македонију, остају замагљени.
Поред новог (зло)намерног сасецања и онако редукованих тиража и даље ми је несхваљтљиво да је лист Политика с којим сам одрастаао, стицао образовање, идентитет, читајући од малена, остајући му веран и у доба када је мењао формат, помно саклупљао делове из Културниог додатка, данас уклоњен на кисоцима у Скопљу. И делим „пост“ са „старом гардом“ угледних верних читалаца, како без Политике? Јављају нам се „тек за информацију“, интеклекуталци, професори, академици МАНУ, историчари, архитекте, угледне личности ускраћена за „свој лист“. Подсећају и да је овдашњом административном забраном увоза српске штампе, у тек издвојеној Македонији, Политика била изузетак и стизала је у кабинет шефа државе чак и ресорног министра који је ту забрану потписао… А сада је забрана практично „стигла“ из Београда!?
И док и даље нема Политике, мук, нико ништа не зна зашто је то тако, док нам се подмећу тиражи жуте штампе, са детаљним „порно“ извештајима, естрадним дометима, елаборацијом животних статуса старлета, уз фото шоп свакодневице. Истина је одавно умрла.
А мислим, можда и питање – чему спознаја. Када нам је пут све више утабан. У загрљај новом поретку, новим симболима, шта ће нам вредности које је Политика нудила. Када нам сами не шаљу своје новине, иако потанко, чак и текстовима који се директно тичу Македоније, исфабрикованим прилозима дежурних аналитичара упућују на штампано издање?! Па како, кад га немамо више од три месеца. Иронични су и потези уредништва објављивањем реаговања читалаца из Македоније у рубрици Међу нама која не “иде” у електронском издању Политике, а новине овде – нема…
И у таквим околностима информативне помрачености „на српском“, шта ће нам огледало, кад је разбијено, па се онда свако засебно огледа и тако представља како му воља. И говор о изгледу сам беседи, а не слика у огледалу.
Највећи део читалаца српске штампе у Македонији нема никаквих информација зашто им се ускраћују новине које су деценијама редовно куповали, «на време». Читаоци немају сазнања да ли Беоколп двомесечном обуставом сропске штампе успео да «утера дуг» од непословног руководства МПМ са којима су на одложено, „садили тикве“. Али се свакодневно уверавају да је нови дистрибутер драстично лошији и да је пласман српске штампе у «шеми» система који води потпуном протеривању српских новина из Македонији. Или, у крајњем прелазном року, свођењем на пуку симболику која више неће имати никаквог ни комерцијалног ни информативног ефекта.
Милутин Станчић
