Безбрижно време пред круну. Хотел поред реке, центар Остина у Тексасу. Ресторан у којем сам радио. Села је за шанком и пила коктел. Не знам који – неки шарени, али ваљда су такви сви. Рекао бих да је средином осамдесетих. Њене исправне црте лица подсетиле су ме на глумицу Меделин Стоу и бели осмех на Џин Триплхорну. Била је обучена у плаве фармерке, белу кошуљу и црне ципеле на штиклама. Увек нисам тврдила ништа секси као девојка у фармеркама и белој кошуљи. Чак и ако је боса и доле црна лака… Равна плава коса је била потпуно њена, није имала никакве везе са глумицама. И наравно падала је преко ока гледајући у телефон. За сваки случај. Стил је њена ствар. Била је једна од најлепших жена које сам видео од када сам дошао у Америку.

Док је пио коктел, све време је снимао човека у оделу који седи сам за столом. Било ми је јасно да је чекао некога. Овакве жене не седе саме са баром осим ако нису очајне. А очајне жене немају такав осмех. После десет минута појавио се момак. Високо, црно, мало гела у коси, брада стара пет дана, торбица. Љубили су се. Сео је поред ње са руком на колену. Љубили су се још луђе тада. Човек у оделу се сам мрштио кад је видео. Ништа од зезања данас матори, врати се на текст у Vol Street Journal. Подсетио ме је на младог себе који мисли да лепе девојке седе саме у кафани и чекају ме. Глупи један.

Све се ово дешавало током пролећа. Следећи пут је била на мом послу прошлог лета. Дошла је са ликом. Тек сада је био други. Имао је неку квази-залогајну косу. Носио је исте беле патике које нисам носио од јануара јер имају рупу у ђоновима. Овај пут није било пољубаца, иако је авион виђен како лети. Ти погледи, ти осмеси, та питања Шта се помиње Џојсова књига; колико дуго си соло Чуо сам кад сам брисао сто поред њих, све су рекли. Медељин је био лепши него прошле године. Везала је косу шалоном и очи су јој дошле до изражаја. Велико плаво, мелем за некога ко крстари Медитераном.

Дуго су седели. Најмање два сата. Кад су отишли, грлио се око струка. Смејала се и спустила главу. Он је платио, она му је пружила руку и они су отишли. Питао сам се да ли ће да слушају Ал Грина, Марвина Геја, Исака Хејса или сва тројица.

Неколико месеци након тога Медлин се вратила у мој ресторан. Опет са момком, опет ново. Ова је била старија од ње најмање 10-15 година. Изгледао је као банкар. Био је проза и имао је бурму. Овај пут је била најслободнија до сада. Љубили су се скоро цело време, а она му је у крилу била. Његове руке око њеног струка, у њеној коси, на њеним уснама, њен прст на његовом носу. Ретко сам виђао неке озбиљније пољупце у јавности у Америци, али то је вероватно зато што само Меделајн има дозволу за њих. Иако је вероватно краљица снепчета или како се већ зову ове нове мреже за брзе датуме, сцена је била прелепа. Када додате да је Отис Рединг и Пробајте мало нежности отишло са звучника, знао сам да ћу морати да напишем причу о њој.

Две недеље касније отишао на концерт диносауруса млађи. Они су део мог ДНК преко четврт века. Инсталирао сам се у први ред, наравно. Онда сам приметио познато лице. Онај хипстер са квази-бије фризуру. Био је са својим другом. Били су буквално иза мене. Како живот поставља овакве ствари, никад ми неће бити јасно.

Покушавао сам да чујем њихов разговор са ивицом ува. Причали су о неким људима који су се продали, о послу који има везе са неким доказима и прављењем идиотских и политички коректних шала. А онда га је пријатељ питао ′′ шта би са оном бившом макетом са којом си се забављао?“. Није било дилеме о коме се ради. Џеј, не буди на сцени још мало. Рекао је да су се видели само три пута. Он се заљубио, али она није. Секс је био толико добар да није разумео зашто га је напустила. У тој поруци која му је написала ′′ ти си тако слатка особа, али ја не ваљам. Поготово не за тебе. Молим те немој више да ме зовеш „. Другар је рекао ′′ whatta weirdo ′′ а овај је додао да није заслужио боље када је тражио састанак на снепчету. Ускоро се на сцени појавио диносаурус и наредних 75 минута ме је болело дупе за цео свет.

Кад је диносаурус играо Вагон, само један човек из првог реда је певао текст Звоним ти на врата у мислима, али је споља закључан. Нећете ме видети! Бебо зашто не бисмо?“. Да тај момак иза мене. Још није прошла. Његов случај је уска специјалност Џеја Мескиза. Зато је доктор и зато губимо глас на његовим концертима и када уђемо у пету деценију живота. Овако каже неко ко је добио мајицу диносауруса за свој 18. рођендан?“. Бебо, зашто не бисмо?“.

Чудо је шта човек може да сазна само док гледа и слуша друге људе. Остин је отприлике исте величине као Београд, тако да је овај сусрет истих људи просто невероватан. Али одавно сам почео да разумем све ′′ невероватно ′′ са великом дозом резерве. Јер живот је дефинитивно најзанимљивија књига на свету.

Владимир Скочајић

* Текст објављен у штампаном издању Поп-ћоше (културни додатак) Политике