Пре сто седам година српски пилоти су први пут полетели изнад слободог Скопља, само девет година после историјског лета браће Рајт.

Михаило Петровић

У предвечерје балканских ратова који ће донети дуго чекану слободу браћи поробљене Старе Србије, Краљевина Србија се ангажовала да своју војску опреми тада најсавременијих чудом технике, још увек „новотаријом“ и непознаницом – авијацијом, односно аеропланима како се тада говорило, а са њима и школованим пилотима.

Први авион који је летео изнад Скопља, а истовремено и први српски аероплан уопште, имао је врло занимљив пут до историјског узлетања. Како се главна ваздухопловна индустрија Руске царевине налазила у Москви, а сав дипломатски кор у Петрограду, српска краљевска Влада је, због краткоће времена, ангажовала архимандрита Михаила (Урошевића), настојатеља (старешине) српског Подворја – манастира са црквом Киро-Јована у Москви, да у некој од локалних фабрика набави један авион.

Мисија аргимандрита Михаила

Способни архимандрит је ангажовао српске студенте технике и окупивши око себе „стручни тим“, кренуо у избор летелице. Главни у том тиму студената су били Рус Петар Шахалов, студент Петроградског Техничког института Цара Николе I и Милутин Зелић, студент Царског Петроградског универзитета. Избор је пао на модел фабрике Дукс (Заводи Дуксь – Москва), „Дукс – Биплан“. Аероплан је био двосед и није био наоружан.

Duks biplan Skoplje 1912За авион је плаћено 30.000 динара, што је била прилично висока цена за тај модел, због чега ће штампа у Србији оштро критиковати архимандрита. Али пошто је рат био на прагу, купљен је тада једини доступан авион. Србија је добила свој први авион!

Дукс биплан, Скопље 1912.

Осим првог авиона, архимандрит Михаило је уз помоћ српских студената у Москви ангажовао и пилота Александра А. Агафонова, за плату од чак 5.240. динара. Примера ради, плата српског подофицира пилота изноила је 80 до 100 динара месечно. Сам Агафонов и колега пилот Росински, нудили су своје услуге Бугарској и Србији, још од лета те 1912. године, путем руске штампе. Александар А. Агафонов био је инструктор Петроградске авијацијске школе и Саратовског аеро-клуба. Тако је Краљевина Србија добила свог првог страног пилота.

Аероплан и пилот из Русије су железницом стигли у Београд 1. новембра 1912. године, када је рат са османском Турском већ почео. Са Агафоновом, у Србију је стигао и механичар В. Савељев. По наредби српске Врховне команде, пилот Агафонов и још један унајмљени руски авијатичар, Никола Брије, отпутовали су у ноћи између 9. и 10. новембра возом за Скопље. Помоћник начелника штаба Врховне команде, ђенерал Живојин Мишић наредио је 13. новембра пилотима да се са аеропланом и опремом пребаце возом за Велес. Из Скопља су кренули 14. новембра и истог дана били у Велесу. Пошто до Прилепа, у чијој околини су се водиле тешке битке, нису могли путовати железницом, сваки даљи њихов покрет и ангажман био је условљем даљим наредбама команданта I армије, престолонаследника Александра Карађорђевића.

У међувремену се пилот Брије вратио за Русију, те је пилот Агафонов сам извршио монтажу авиона Дукс-биплан у Велесу. Тада је установљено да аероплан има слабији мотор (Гном 50 КС), од купљеног (Гном 70 КС), те је Агафонов инсистирао код Врховне команде да пре полетања добије дозволу и у Паризу набави мотор адекватне снаге.

Duks-Farman-VIIПрестолонаследник Александар је наредио је 19. новембра да аероплан остане у Велесу, јер није било потребно његово ангажовање у операцијама око Прилепа и Битоља, док је ђенерал Мишић издао наредбу пилоту Агафонову да се возом врати за Скопље.

Дукс фарман 7

 

Дозвољено му је да се врати за Београд, а затим, добивши дозволу и потребан новац, одлази у Париз 24. новембра. У Паризу је набавио потребан аероплански мотор Гном, од 70 КС, за цену од 18.000 динара.

Док се Агафонов бавио набавком адекватног мотора у Паризу, управо су из Француске у Србију стигли први српски школовани пилоти. Непосредно пред балканске ратове, упућена је на школовање прва класа од шест српских пилота – поручници Милош Илић и Јован Југовић, потпоручник Живојин Станковић, наредник Михајло Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић. Они су се обучавали у пилотској школи у градићу Етамп (Etamps) код Париза од 21. маја до 8. септембра 1912. године. У успешно су савладали летачку обуку у чувеној Фармановој школи и добили звања пилота. У Француској, у јесен 1912, Србија је наручила осам авиона, три “Bleriot XI”, три „Farman-a HF.20“ и два авиона “Депардисена (Deperdussin TT) “, за своју војску.

Први летови аероплана изнад Скопља

Почетком децембра 1912. у Скопљу је формиран привремени авијатичарски центар, који је располагао са само једним авионом, руским моделом Дукс-биплан. Током наредних дана српски пилоти Југовић и Петровић су изводили интезивну обуку, али се нису усуђивали да полете, уважавајући мишљење Агафонова, да аероплан нема адекватан мотор да би полетео. Међутим, после неколиок дана ипак је одлучено да се полети.

kralj Petar I gradonacelnik Skoplja Spiro Hadzi RisticТако су 27. новембра/10. децембра 1912. године, изнад Скопља, први пут на српском авиону и са српским ознакама, полетели српски пилоти наредник Михајло Петровић и поручник Јован Југовић. Овом историском догађају су присуствовали, осим њиховог комаданта, мајора Косте Милетића, и многи радознали Скопљанци, међу којима и председник општине, Спиро Хаџи Ристић, који је том приликом одржао свечани говор.

Краљ Петар први са градоначелник Скопља Спиром Хаџи Ристићем

Истог дана из Београда у Скопље стиже и пилот Агафонов, који одлучује да сутрадан и он полети изнад Скопља. За разлику од пилота Петровића и Југовића, који су летели непосредно око војног летелишта, руски пилот је 11. децембра летео изнад целог града, на висини од чак 1.200 метара, што је изазвало право одушевљење међу грађанима Скопља.

Летови изнад Скопља привукли су пажњу и самог престолонаследника Александра Карађорђевића, који је у пратњи кнеза Арсена Карађорђевића, 12. децембра обишао скопљански аеродром (летелиште), упознавши се са пилотима и аеропланом Дукс, којим су летели.

AlejandroDeYugoslaviaУ част престолонаследника, који је тих дана био у Скопљу, 13. децембра у три часа после подне, нови лет изнад Скопља. Маса знатижељних грађана окупила се већ око поднева. Митрополит скопски, у пратњи студента М. Вукосављевића Ћумура, стигао је на аеродром око 13 сати, да би могао да разгледа аероплан на земљи. Након тога пристизали су и официри из гарнозона града. Већ у 2 часа поподне, почело се са летењем.

Престолонаследник Александар Карађорђевић

Прво је полетео пилот Михајло Петровић, након тога и Војислав Новичић и Јован Југовић. Овај датум, 13. децембар 1912 и летачки догађај можемо сматрати и првим организованим аеромитингом у Скопљу.

Након припрема за формирање Ваздухопловен команде, одлучено је да се авион Дукс, 15. децембра возом пошаље за Ниш, а да се стални ваздухопловни центар у Скопљу расформира. Српски и страни пилоти су 19. децембра отпутовали за Ниш, од којих су страни наставили пут Београда. Авион Дукс-биплан, који је летео изнад Скопља, касније је из Ниша био послат у састав „Приморског аеропланског одреда“ (4 аероплана) приликом опсаде Скадра, марта 1913. године, као помоћ црногорској војсци, са пилотом Кирштајном и механичарем Бженсинским. Након погибије пилота Михајла Петровића, авиону је уграђен нови и јачи мотор са уништеног аероплана Farman HF.20. По повратку у Ниш, авион је коришћен за тренажне летове нових пилота.

Ко су били први летачи изнад Скопља – Михајло Петровић и Јован Југовић?

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884. — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913.) био је српски пилот са летачком дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Mihajlo PetrovicПосле завршене Војне занатске школе у Крагујевцу, 1902. Петровић не успева да се упише у неку од Војних академија у Петрограду, у Русији, те се 1903. враћа у Србију и пријављује у подофицирску артиљеријску школу. После завршене школе 1905. као водник бива распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. У београдском гарнизону 1910. године добија чин наредника. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године.

Михајло Петровић

После успешног завршетка обуке, 22. и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих пилота из групе) и тако постаје први српски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу FAI број 979, а српску број 1. Погинуо је пилотирајући изнад опкољеног Скадра и тиме постао прва српска жртва у ваздухопловству, а тек друга у свету. У част првог српског војног пилота, војни аеродром у Нишу од 16. августа 2018. године носи назив „Наредник – пилот Михајло Петровић“.

Јован А. Југовић (Београд, 1886 – Праг, 1926) био је пилот Краљевине Србије и Краљевине СХС.

Завршио је гимназију 1903, а затим и Војну академију у Београду 1907. године. После службовања у Ћуприји и Нишу, у роду инжењерије, пријављује се добровољно за обуку за пилота. Завршио је Фарманову летачку школу у Етампу, као део прве шесточлане групе пилота и добио диплому FAI са бројем 1013.

Jovan JugovicКао пилот учествовао је у оба балканска и Првом светском рату и из ратова изашао са чином мајора. После 1918. обављао је разне дужности у Војном ваздухопловству, а последња дужност му је била командант ваздухопловног пука у Новом Саду, са чином потпуковника.

 

Јован Југовић

Погинуо је 26. септембра 1926. године на прашком аеродрому приликом лета на манифестацији Мале Антанте и Пољске, у удесу са авионом Брега 19, којим је управљао поручник Његован. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду и њему у част део Новог Сада око старог аеродроам назван је “Југовићево”.

Оснивање Ваздухопловне команде српске војске

Историја српског војног ваздухопловства званично почиње убрзо након првог лета изнад Скопља, 24. децембра 1912. када начелник Главног ђенералштаба војвода Радомир Путник доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, и то само девет година од првог успешног лета баће Рајт 1903. године. За њено седиште одређен је Ниш. Аеродром је уређен на Трупалском пољу, недалеко од железничке станице Топоница, преко које је вршен превоз авиона, горива и осталог материјала потребног ваздухопловцима. За првог команданта Ваздухопловне команде и аеропланске ескадриле од 12 аероплана, постављен је мајор Коста Милетић, који је присуствовао лету изнад Скопља.

3.Фарман-VII-постройки-Дукса.-Ходынское-поле.-1912-г.-600x479Овим је Србија ушла у групу првих 15 земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима.

Скопље – зачетник српске летачке традиције

Само девет година после првог лета браће Рајт, Скопље је дочекало први лет на свом небу.

 

Дукс фарман 7

У данима када се прославља празник Светог Илије, Крсне Славе и заштитника српских ваздухопловаца, као и 24. децембар, дан оснивања Ваздухопловне команде – ратног ваздухопловства, ретко ко се сети првог лета српских пилота на летелици српског ваздухопловства, тог сада већ историјског 10. децембра 1912. године, који је изведен изнад Скопља, а не Београда, Ниша или неког другог града. Јубилеј старији и од самог српског војног ваздухопловства представља догађај који треба афирмисати и уписати га златним словима у поменик најзначајнијих датума српске ваздухопловне историје, једне од најстаријих на свету!

Историјски лет изнад Скопља јесте био весник једног новог технолошког доба, а сам град и зечетник српске ваздухопловне традиције, коју ће краљевске власти, крунисати и изградњом модерног цивилног и војног аеродрома 1928. године.

Милош Стојковић