Упозорења на еколошки аларм за велики део Европе у којима се дише најзагађенији ваздух објављен је на основама истраживања. Штетне ПМ2.5 честице допринеле су за око 239.000 смртних случајева у Европи, али је њихов утицај био осетнији у одређеним деловима континента него у другим.

Загађење ваздуха је повезано са карциномом плућа, срчаним и респираторним болестима, можданим ударом, компликацијама на порођају и другим проблемима, наводи Еуроњуз. Посебно је опасно за старије људе и узрокује око четири процента свих смртних случајева међу одраслима од 65 и више година. 

Године 2021, Светска здравствена организација (СЗО) је ажурирала своје смернице о квалитету ваздуха, смањивши препоручени праг за годишње концентрације азотног диоксида и ПМ2.5 честица као што су прашина, дим и чађ из издувних гасова.

Ове недеље су ступила на снагу строжа правила о квалитету ваздуха која имају за циљ да приближе Европску унију стандардима СЗО до 2030. године, и обавезују државе чланице да прате загађиваче попут ПМ2.5 честица, црног угљеника и амонијака.

План је "једна од највећих интервенција у јавном здрављу у последњој генерацији", рекао је Марк Њувенхуијсен, директор иницијативе за урбанизам, животну средину и здравље Института за глобално здравље у Барселони за Euronews Health. 

Свеукупно, изложеност ПМ2.5 честицама узроковала је око 239.000 превремених смрти у Европи 2021. године, док је још 48.000 људи умрло услед изложености азот-диоксиду, према подацима Европске агенције за животну средину.

Тренутно, све земље ЕУ извештавају о нивоима азот-диоксида који су изнад нивоа препоручених од стране СЗО, али неке су више погођене загађењем ваздуха од других. 

Северна Македонија бележи највише смртних случајева због загађења, након чега следи Србија. Такође, суседне Албанија, Бугарска и Црна Гора имају прекомерне вредности, према недавном извештају Европске комисије и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). 

"Највећа разлика у Европи коју видимо је између истока и запада и то се веома поклапа са БДП-ом и социоекономским позадинама две регије", рекла је Зорана Јовановић Андерсен, професорка еколошке епидемиологије на Универзитету у Копенхагену и чланица одбора за животну средину и здравље Европског респираторног друштва za Euronews Health.

Истраживање Њувенхуијсена на градском нивоу наглашава различите изазове са којима се суочавају различити делови Европе.