14. фебруар 2016.

У предлозима двеју водећих странака Албанци у Македонији истакнут је захтев за преименовање јавног информативног сервиса - Македонска радио телевизија (МРТ) у Радио телевизија Македонија (РТМ), чиме је условљен наставак заједничког политичког доприноса договорном решењу услова организације фер и демократских избора за излазак из дубоке кризе у земљи.

У финишу одужених међустраначких преговарања радних тела о неопходности реформисања законске регулативе у сфери медија, представници владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ) Алија Ахметија и формално опозиционе Демократске партије Албанаца (ДПА) Мендуха Тачија, усаглашеним ставом најављују блокаду процеса уколико „практични, а не политички захтев“, не наиђе на конструтивно разумевање македонских странака у преговорима владајуће ВМРО-ДПМНЕ, Николе Груевског и опозиционих социјалдемократа (СДСМ) Зорана Заева.

У делу албанских прилога пакету предлога реформског иновирања законске регулативе у медијској сфери као једног од последња два битна предуслова за одржавање ванредних избора, (поред доследног прочишћења Бирачког списка), наводи се захтев за преименовање јавног информативног сервиса од МРТ у РТМ. Указује се и на постигнуту сагласност двеју албанских странака да први канал, остане – македонски, али да други буде чисто на албанском са програмом 24 часа. Истовремено, захтева се увођење и 24-часовног програма на албанском језику на државном Радију.

Тиме се покрива условљено „протеривање“ са другог, на трећи скупштински телевијски канал свих програма на језицима мањинских заједница у Македонији, са посебним редакцијама – на српском, турском, влашком, ромском и бошњачком.

После двомесечних усмених провлачења ових „идеја“ представника албанских странака у преговорима за изналажење решења кризе, под равнањем европосредника Белгијанца Питера Ванхаутеа, сада је пакет „сложен“ и стављен на папир као условљавајући - писмени затев. Не буде ли разумевања, отворено је истакнута претња потпуном блокадом преговора и одбијања албанске сагласности по било ком решењу.

Артан Груби из ДУИ, на основу „усаглашеног става са ДПА“, наводи да је преименивање јавног информативног сервиса неопходно јер, „име МТВ указује да припада само Македонцима, а не држави“. А, сервис је финансиран средствима свих грађана па је отуда, како прецизира, “адекватније име да имплицира припадност држави“.

Додаје и да Македонска информативна агенција (МИА) треба да има посебну редакцију на албанском језику, уместо садашњег пуког превођења информација на албански.

У ишчекивању крајњег договора, од којег, „због пробијених рокова“, практично зависи и евентуално, све извесније одлагање ванредних избора заказаних за 24. април, из друге две македонске странке у преговорима нема јасног става поводом лабанског „ултиматума“.

У владајућој ВМРО-ДПМНЕ конкретно не желе да коментаришу објаву ових захтева, али указују да је „постигнат одређен степен сагласности о 24-часовном телевизијском и радијском каналу на албанском јазику.“

Руководство опозициног СДСМ-а, истрајава на ставу да је сада превасходно битно решавање „приоритетних питања“ - уређење и регулисање сфере медија на демократским принципима без којих нема равноправног страначког учешћа на изборима. „Суштински приоритет је завршетак преговора о кључним питањима који гарантују безбедне услове и демократски уређен терен за фер изборе – а то су Агенција за медије, Савет МРТ, регулисање медија и једнак приступ“, указују у СДСМ. Тек после тога, како се наводи, постепено је могуће „доћи и до других питања и предлога“, укључујући и албански.

Потребе „других“ заједница

Посредник ЕУ у преговорима радних група четири најрелевантније странке македонског и албанског корпуса у Македонији (владајуће ВМРО – ДПМНЕ и ДУИ, односно опозиционе СДСМ и ДПА) Питер Ванхауте је изјавио да не треба одбацити предлог двеју албанских странака, јер „имају право да отворе ту тему и о томе треба да се размисли“.
Но, истовремено је додао да „треба имати у виду и потребе других заједница, не само Албанаца“.