Постоје магични градови који ме фасцинирају. На тој листи је доста високо одувек био Истанбул. Обожавам да седим на Босфору, гледам ка Светoj Софији, бродови пролазе и носе неке људе из Азије у Европу. И из Европе у Азију. Истанбул за мене има посебну енергију и тамо ми је јако пријатно. Први пут сам тамо радио 2010. године, када је град био европска престоница културе. Режирао сам „Опасне везе” и за ту представу сам добио највећу позоришну награду, њихов Оскар, награду „Афифе Јале”.

Македонски редитељ Александар Поповски овако је за „Политику” најавио гостовање своје представе „Рат и мир” Лава Николајевича Толстоја у продукцији Градског позоришта из Истанбула у недељу увече, 21. априла, од 19 сати на Великој сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта. Турска представа „Рат и мир” траје три сата и 25 минута и има паузу. Реч је о узвратном гостовању овог турског театра, на чијој сцени „Мухсин Ертугрул” је у јануару представа ЈДП-а „Едип” по Софоклу, у режији Вита Тауфера, имала два веома успешна извођења. Александар Поповски остао је веран дугогодишњим сарадницима, па сценографију у представи „Рат и мир” потписују Свен Јонке и Вања Магић, а адаптацију Ева Махковиц. Поповски је у Истанбулу радио с ансамблом који је састављен од веома искусних и познатих глумаца, али и новом генерацијом коју је одабрао на аудицији. Како сам наводи, спој турског театра и Толстоја су за њега били велико уживање, а верује да ће тај осећај имати и београдска публика.

– Директорка Градског позоришта у Истанбулу јако је амбициозна и желела је младој публици да представи неко класично делу. На њеном списку био је и Толстојев „Рат и мир”. Мој једини услов био је да направимо аудицију за младе глумце који би носили ту представу, јер ме занимала позиција тих младих људи данас у односу на тему рата и мира. И свет у којем данас они живе. Искуство је било посебно јер се пријавило 378 кандидата. Тих десет који су прошли на аудицији су за годину дана, колико се игра представа, постали праве звезде у Истанбулу. А представа се игра много, за наше појмове баш много. То је огромна дворана са око 800 људи и они је играју четири пута недељно, понекад имају и два извођења на дан. Занимљиво је да су у Турској позоришне улазнице доста јефтине и да публика купи све карте одмах на почетку месеца, тако да су дворане стално пуне – прича расположени Поповски, који је радо виђен гост Београда и објашњава шта је, заправо, суштина „Рата и мира”: – Увек ме ја занимало да ли је љубав могућа у временима рата и великих криза. Иако сам свој одговор већ унапред знао. На почетку романа Андреј инсистира на рату. Рат као место где ће бити слободан, слободан од свега, од породице, од друштва, од салона и грађанских норми. Понекад нам се чини да је рат решење за све што нам смета у животу, да једна велика експлозија може да обрише све што нам смета.

„Рат и мир” је прича о времену, скоро је немогуће цео роман ставити у једну ноћ. Одабрао сам сегменте који се мени чине важним. Те две речи – рат и мир – и данас јако одзвањају свуда око нас. Често ми се појави пред очима постер који држе Јоко Оно и Џон Ленон на којем пише „WAR is over” (РАТ је завршен). Како стоје ствари у свету, чини ми се да на нашем постеру пише „PEACE is over” (МИР је завршен).

Постављати роман „Рат и мир” велики је изазов како по питању идеја, тако и по питању форме. О томе како режирати „Рат и мир”, Александар Поповски каже:

– Одмах на почетку смо се договорили да не можемо заграбити све приче и да се морамо фокусирати на фамилију као метафору друштва. Важно ми је било да су праве разлике у годинама и да сви млади ликови буду стварно млади, између 22 и 23 године. Зато је и била аудиција за глумце који су управо завршили академију. Спој две генерације и конфликти између њих су били најзанимљивији. Поготово та млада генерација која у роману хрли с великим ентузијазмом у рат. Назад се из рата та генерација врати као генерација стараца.

Уметност има снагу, има мудрост и има лепоту. Та три елемента су јача од било чега и они иду заједно с временом, не у конфликт. Време је наш савезник ако знамо да га искористимо. Уметност је стварање и зато не постоји лоше време у којем она не може да опстане.

Александар Поповски на сцени у ЈДП-у до сада је режирао дела „Кандид”, „Метаморфозе”, „Хамлет” с Небојшом Глоговцем у главној улози. Последња представа коју је поставио „Алиса у земљи страхова”, по тексту Еве Махковиц, и даље је на редовном репертоару ЈДП-а. Да ли прати актуелна друштвена, политичка збивања, какви су му даљи планови, да ли од нечега стрепи?

– Не, не пратим више ништа осим утакмица Ливерпула. Не стрепим ни од чега, понекад само помислим на Астерикса и галско село које се не боји ничега, осим да им небо не падне на главу. Ево стрепим од тога. Управо смишљамо нови наслов којим ћу се представити турској публици. Волео бих да радим неке турске ауторе. Њихова литература и писци су фантастични. Мени се веома допадају књиге ауторке Елиф Шафак. Постоји и нека традиционална драма која има мотив „Ромеа и Јулије”, само што град није Верона – каже на крају Поповски.

ПОЛИТИКА