Они траже да се „омогући довољно дуг прелазни период, као и јасна и ефикасна јавна комуникација”, наведено је у саопштењу. Амбасаде Квинте указују да, и поред тога што уредба има за циљ, како наводе, да смањи фалсификовану готовину, заштити финансијску стабилност, као и да повећа транспарентност токова готовине, ипак изазива забринутост у погледу утицаја, посебно на заједнице са српском већином, а нарочито на школе и болнице у тим срединама.

„Уредба ће такође имати директан утицај на свакодневни живот огромне већине косовских Срба који примају исплате или финансијску помоћ од Србије”, истакнуто је у саопштењу, уз сугестију да би о том питању требало даље разговарати у оквиру дијалога Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ.
Заједничко саопштење уследило је након састанка амбасадора Квинте и шефа Канцеларије ЕУ у Приштини са премијером привремених приштинских институција Албином Куртијем, који је одржан у петак. Том приликом једна од главних тема била је уредба централне банке у Приштини о платном промету.

Централна банка у Приштини саопштила је 17. јануара да је евро једина валута дозвољена за обављање готовинских плаћања на Косову и Метохији и да та мера ступа на снагу 1. фебруара, што би значило забрану употребе динара.

Из Народне банке Србије су истакли да су најављене мере Приштине за онемогућавање уноса и коришћења српског динара на КиМ усмерене искључиво на ускраћивање основних прихода које становништво и привредни субјекти остварују у динарима на Косову и Метохији, а самим тим и на онемогућавање елементарних услова за опстанак пре свега српског становништва.