Џон Фротингам је једна од најодликованијих личности у историји Србије

Џон Фротингам фото Википедија

Ове године се навршава осам и по деценија од смрти Џона Фротингама (1879–1935), америчког богаташа и филантропа, једног од највећих добротвора у историји Срба у току Првог светског рата и у послератном периоду. За формирање ратних болница, оснивање домова за сирочад и занатских школа у Србији и данашњој Македонији и бројна друга хуманитарна давања издвојио је преко 250 милиона динара, што је новац у вредности неколико ондашњих државних буџета наше земље.

Због тога је постао једна од најодликованијих личности у историји Србије, подсећа Политика. Овај хуманитарац био је ожењен Српкињом Јеленом Лозанић.

Рођен је у Бруклину, у богатој и угледној њујоршкој породици. Завршио је француски језик, свирао је клавир и бавио се компоновањем. Музичко знање је усавршавао у Бечу, Минхену и Прагу. Још пре Првог светског рата, Фротингам се заинтересовао и за балканску музику посредством српских исељеничких друштава у САД. Дочекавши у Америци почетак Великог рата, затечен страдањем Србије, тражио је начин да помогне нашој земљи, донирајући у више наврата медицински материјал и новац.

Најпре је даровао десет хиљада долара, да би у новембру 1914. послао читаву болницу за Београд, са 250 кревета, савременом опремом и особљем од десет америчких лекара и помоћника. Делови те болнице, чија је укупна вредност износила око 200.000 ондашњих долара, упућени су у Ниш, Скопље и Ђевђелију, одигравши значајну улогу у лечењу тифуса када су, уз наше војнике, умирали и амерички лекари.

Јелена Лозанић, фото Википедија

Када је 1915. године Јелена Лозанић (1885–1972), као представница Црвеног крста Краљевине Србије допутовала у САД с мисијом да помогне својој отаџбини, Фротингам се упознао с њом, а преко ње и с Михајлом Пупином и Николајем Велимировићем. Тада је почео заједнички рад Џона Фротингама и Јелене Лозанић на помагању Србији. Њих двоје ће се венчати 1921. године у руској цркви у Њујорку, добиће и ћерку Ану, а потом ће се преселити у Француску.

У том периоду, од завршетка Првог светског рата све до Џонове смрти, породица Лозанић-Фротингам је све време помагала Србију. Због скромности америчког донатора, али и непотпуних података, тешко је навести сва доброчинства. Међу најпознатијим донацијама јесу оне за оснивање Американских домова за напуштену ратну сирочад у Сремској Каменици, Врању и Скопљу.

Штићеници ових домова су, на Фротингамов захтев, имали за оно време изузетне услове – посуђе и постељина за њих су купљени у Чехословачкој, а сваки штићеник је имао на располагању орман, одела и кравату. Такође, у Врању Фротингам је донирао новац за оснивање фудбалског клуба заједно са стадионом, који се једно време звао „Америка”.

Амерички добротвор је отворио и прве занатске школе у Краљевини СХС, чији начин рада је касније преузела и државна влада, а сматра се и да је допринео томе да Карнегијева задужбина за међународни мир помогне изградњу здања Универзитетске библиотеке у Београду.

Џон Фротингам је учествовао и у раду Американско-српског друштва, а за своје заслуге је одликован Карађорђевом звездом и ордењем Белог орла другог и трећег степена. Преминуо је 1935. Године, а сахрањен је на гробљу у Бијарицу у Француској. Сећање на њега данас чувају улице назване његовим именом у Београду и Сремској Каменици.