Иако најмлађа учесница завршних борби за одличја, и то убедљиво, као једина која је рођена после 2001. (Топићева је на свет дошла 26. јула 2005. године), изврсно се носила са елитном конкуренцијом.

Решила је да пропусти прву висину, 1,82 метра, потом из првог покушаја летела преко летвице и на 1,86, и на 1,90, чиме је била на деоби првог места. Потом је пала на деобу трећег, јер је 1,93 прескочила из другог пута, али се на врх вратила у наредном изазову, из прве прескочивши преко 1,95.

До тог њеног скока, седам од 12 финалисткиња је већ било испало, а а у све се (на кратко) укључила и киша, која је отежавала наступ скакачицама.

Први део расплета је почео баш на 1,95, јер су после те висине још само Српкиња и две Украјинке, шампионка света Јарослава Махучик и њена сународница Ирина Герашченко, остале у борби за одличја.

На 1,97 Махучичкова је наставила да бриљира, јер није направила кикс. Топићева је баш тада обезбедила сребро, јер је из трећег покушаја изједначила лични рекорд, док је Ирина Герашченко трећи пут била неуспешна и дошла до бронзе.

Наша атлетска нада је тада решила да уради нешто неочекивано. Пропустила је висину од 1,99 и "напавши" 2,01 желела је да пређе у вођство. Просто, држање корака за Украјинком би је, због ранијих обарања летвице, и даље држало на другом месту, па је покушала да надмаши Махучикову. Није успела, ниједном из три покушаја (шампионка планете јесте из другог), али је Ангелина Топић исписала сјајну страницу историјске српске атлетике, поставши већ са 18 година европска вицешампионка.