У историји ратног ваздухопловства Kраљевине Југославије „Априлски рат“ остао је упамћен и по одбрани неба коју су херојски извели пилоти 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука који је био стациониран на аеродрому Режановачка коса код Kуманова. Наредба о бомбардовању Београда 6. априла, затекла је у патроли извиђања два „хокер фјуриа“ над небом изнад Kуманова.

Извидницу су предводили поручник Живомир Степановић и у другој летелици потпоручник Олег Kургански. Они су уочили долазак 17 немачких летелица марке „Месершмит БФ – 109“ и једног разарача марке „МЕ – 110“. Радио везом су објавили узбуну и опасност од ваздушног напада.

Kургански је у нападу погођен, али је успео да се падобраном спусти на аеродром, док је његов колега Степановић, иако погођен у репни део, авион успео да приземљи у близини аеродрома. Са аеродром код Kуманова у зору 6. априла 1941. године у одбрану неба полетело је 12 авиона тада већ застарелог двокрилца „Хокер фјури“ да се супроставе моћној немачкој авијацији. Kако би спречили бомбардовање јужне границе тадашње државе, српски пилоти су без наредбе одлучили да се са непријатељем обрачунају на једини могући начин. Био је то самоубилачки авијатичарски потез који се назива „таран“ – директни судар са непријатељским авионом. 

Другог избора за пилоте Kраљевине Југославије у том тренутку није било. Борба у ваздуху трајала је према наводима хроничара око пола сата. Изводећи директне сударе са немачким летелицама погинули су командир 111. Ловачке ескадриле, капетан прве класе Војислав Поповић, командир 112.
Ловачке ескадриле капетан прве класе Kонстантин Јермаков, поручник Милора Танасић, потпоручник Милутин Перовић, наредник Јефта Арсић, наредник Ратомир Милојевић и наредник Верољуб Стојадиновић. У неравноправној ваздушној борби храбри српски пилоти су уништили четири „Месершмита“ и разарача немачке авијације. Историја је забележила у фрагментима ову епизоду као „Режановачки ваздушни бој“. После такорећи осам деценија ово је једно спомен обележје храбрим српским пилотима. А аеродром на Режановачкој коси код Kуманова више не постоји. 

У првом обрачуну авијације Краљевине Југославије са јуришним летелицама нацистичке Немачке код Куманова погинули су пилоти: Константин Јермаков, капетан прве класе, командир 112 ескадриле, Рус, Војислав Воја Поповић, капетан друге класе, командир 111. ескадриле, Милорад Танасић, поручник, Милутин Перовић, потпоручник, Јефта Арсић, наредници Радомир Милојевић Рале, Верољуб Стојадиновић и Милорад Радевић.На спомен обележју у селу Доње Коњаре исписана имена укупно 15 погинулих са аеродрома Аџитепе. Они су прве жртве априлског рата 1941. 

Милан РАКИЋ

Откривање Спомен обележја краљевским пилотима у Куманову 1951. године

У Куманову је 12. октобра 1951. одржана прослава поводом 10 годишњице од устанка КПЈ- а који је избио 1941. године, против окупатора Краљевине Југославије. Тада је те 1951. године централна прослава у присуству 30.000 људи одржана на градском тргу. Светозар Вукмановић – Темпо одржао је говор на прослави.

Након свечаности, у данашњој улици Николе Тесле, код Долног Којнара, на месту где је од 6. до 8. априла 1941. године погинуло укупно 15 авијатичара Југословенске краљевског ваздухопловства, против немачке авијације, откривен је њима у част – СПОМЕНИК. На споменику од обложеног белим мермером стајала је велика звезда петокрака, симбол револуције и НОБ-а, а испод мермерна плоча са натписом:
 

Над овим тереном 6. априла 1941 године у ваздушној борби против немачко – фашистичког завојевача погинули су пилоти:

П. пуковник Градишник Ферло
Капетан Поповић Војислав
Капетан Јермаков
Поручник Танасић Милорад
Поручник Петровић Живомир
Поручник Кораћ Јанићије
Поручник Пешић Радислав
Поручник Перовић Милутин
Наредник Милојковић Рале
Наредник Стојадиновић Велибор и
Наредник Арсић.

У знак признања за несебичну борбу и сећања на њих подижемо овај споменик.
Припадници Скопског вазд. гарнизона и Савез бораца НОР Куманово „Био је леп и сунчан дан. Радио сам у пољу када су ми авиони летели изнад главе као јато птица.

„Направили су полукруг изнад Куманова и одлетели ка Скопској Црној Гори и гађали аеродром“, присећао се једном приликом Тодор Ивановић, пољопривредник из села Долно Којнаре.

„Када је туча утихнула – причао је једном приликом очевидац Тодор Ивановић, немачки авиони су се повукли у своју базу у Бугарској, пресечени на пола. Заједно са неколицином мојих сељана покупили смо и сакупили тела храбрих дечака. Закопали смо их у мојој њиви. После ослобођења превезени су на место где се данас налази споменик“. Тек крајем 90-их година 20. века, почело се, у почетку скромно, са обележавањем 6. априла полагањем венаца код Споменика палима југословенским авијатичарима у Куманову, у делу града познатим као „Врањско џаде“. Након неколико деценија и сама оригинална плоча из 1951. године је замењена новом, само овог пута уместо на српском, исписана на македонском језику, а споменик је до почетка 21. века био заборављен и обрасао у траву и жбуње.

У знак неумрле славе и и вечне захвалности због одржане војничке заклетве Краљу и Отаџбини приликом одбране земље – Краљевине Југославије.

Икаруси одбране слободног небаизнад Куманова - полетеше у вечност!

У Куманову, 6. априла 2024. године

приредили:
Радован Милковски и Милош Стојковић