Момир Коруновић је остао упамћен као најпознатији српски архитекта. Иза себе је оставио неизбрисиви траг као зачетник српско-византијског стила, јединог оригиналног стила у архитектури на овим просторима. Рођен је 1. јануара 1883. године у Глоговцу у близини Јагодине. Одрастао је у свештеничкој породици. Провинција и окружење утицали су на Момира и његово стваралаштво. 

Аутор је 143 пројекта од којих је 83 реализовао. У највећем броју то су соколски домови и цркве. 1910. године постаје уредник Соколског гласника „Душан силни“ и председник уметничког одсека Савеза Сокола Краљевине Југославије. Поред рада у државној служби, био је истакнути члан пансловенске организације „Сокола“ и старешина београдског Соколског друштва „Матица“. 1926. године постао је најмлађи члан комисије за изградњу Храма Светог Саве. Такође, учествовао је на изложби „Салон архитектуре“ 1929. године.

Међу виђеним архитектама тога доба, углавном ствараоцима модернизма, Коруновић је био представник традиционалног градитељства и романтизма. Соколски покрет основан је 1862. године у Прагу као словенски националноослободилачки покрет, а на овим просторима 1909. године као један од првих након Младотурске револуцијe. Кроз анализу соколске животне филозофије, може се закључити у којој мери је она утицала на архитектуру соколских домова. Веза између Соколског покрета и југословенске идеологије је имплицирала детаљнији увид у политичке догађаје који су директно утицали на процес градње и развоја соколских домова. Политичка димензија Соколског покрета је, без сумње, била сродна концепту интегралног југословенства. Кроз анализу политичког утицаја на архитектуру соколских домова, као и њихове естетике и идеологије, може се извући закључак о тадашњим друштвеним приликама.

Коруновићев уметнички израз долази до изражаја на спољашности грађевине која је често важнија од функционалности. Залагао се за декоративну орнаментику фасада. Своје идеје је тражио у европском романтизму и националном народном стилу.

Када већ помињемо овог архитекту, важно је рећи да су његова најпознатија дела Соколски домови у Ужицу и Куманову, као и главна пошта у Београду.

Соколску организацију у Куманову афирмисали су виђенији грађани тог времена, између осталих Јован Довезенски и Илија Вукотић. Друштво је радило у изузетно тешким условима, посебно 1919. године.

Идеја за изградњу овог соколског дома се појавила у време када су се сакупљали добровољни прилози за краља Александра, поводом његове женидбе 1922. године. Организована је и посебна приредба тим поводом. Када је сакупљена одређена сума, управни одбор друштва је новац наменио за изградњу дома који ће се звати „Соколски дом краља Александра“, као поклон краљу. Управа је успела да добије плац на поклон од општине.

Био је одштампан и велики број лифлета на којима је писало „Помози нам отаџбино“, и који су послати на адресе познатих фирми, институција и богатих појединаца у земљи. Изградња дома је започела свечаним постављањем камена темељца на Видовдан 1923. године. То је био велики догађај. Министарство просвете одобрило је кредит од 150.000 динара како би се дом завршио. Радови на Соколском дому су обустављени 1927. године. 1926. године био је украден део опреме и објекат је почео да пропада. Из тог разлога познати инжењер Владимир Антонов је био ангажован за постављање нове кровне конструкције која је била готова 1928. године.

Завршетак изградње помогло је Коло српских сестара организовањем приредби. Занимљиво је да је изградњу значајно помогао и други пешадијски пук који је даноноћно радио да би се радови завршили у предвиђеном року. 1930. се завршава и сала за вежбање, као и остале просторије. У то време Соколски дом је добио донацију од општине у износу од 30.000 динара.

Изградња Соколског дома је трајала пуних седам година. Укупно је потрошено милион и двеста хиљада динара. Краљ је поклонио свој златни џепни сат, како би помогао изградњу. Свечано отварање је одржано 6. септембра 1931. године, на дан прославе рођендана престолонаследника Петра. На свечаност је дошао краљев представник и уручио је сребрни венац за посебне заслуге. Слет сокола и војске је одржан у присуству 6.000 грађана, а Кумановско соколско друштво је добило признање за своје активности током изградње дома.

Објекат је својевремено био рефлексија националног романтизма са свим елементима преузетим из средњовековног градитељства, попут окулуса, трифора и доста богате орнаментике. Грађен у српско-византијском стилу, који је, наравно, био Коруновићев стил изражаја.

Северно прочеље на Соколском дому истичу две маркантне куле које пробијају кровни венац, док је изнад улазног портала смештена тераса. У галерију је могло да стане сто гледалаца. Имао је и богату библиотеку са читаоницом, као и историјску салу. Ту, осим спортског, започиње и културни живот у граду. Одржавале су се и позоришне представе и забавне манифестацијe, као и избор за мис града Куманова.

Током Другог светског рата објекат је коришћен као магацин за муницију. Постоје претпоставке да је било покушаја рушења, али то је било безуспешно. После рата Соколски дом је поново отворио врата грађанима. Велики број соколских домова представља фасцинантна архитектонска остварања у периоду између два светска рата. С једне стране, моравски стил може се сматрати извором на основу кога је Момир Коруновић створио свој особени израз у украшавању грађевина маштовитом стилизацијом народних мотива. Коруновићева дела заснована су на вери, уз нераскидиву повезаност националне културне баштине и архитектуре.
Остао је доследан своме стилу и соколском неимарству.

Момир Коруновић је пројектовао највећи број соколских домова у свом опусу. Негове мисли и идеје у изградњи соколских објеката су од изузетног значаја за проучавање ове области. Концепт соколског дома је преузет из ранијих узора као што су турнерски домови. 

Период између два светска рата се може сматрати златним добом овог типа архитектуре. Посебан допринос овом стилу дали су Момир Коруновић, Ђорђе Табаковић, Бранислав Којић, Драгиша Брашован, Мартин Пилар, Аленсандар Фројденрајх и други.

Драган Крстић
СЛОВО, април 2024