Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају: „Ко је?”, одговара: „Бадњак вам долази у кућу.” Потом му домаћица отвара и говори: „Добро вече, бадњаче!” Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане: „Срећно вам Бадње вече”, а укућани га отпоздрављају. Носећи бадњак домаћин квоца као квочка, а домаћица и деца иду за њим и пијучу као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао.

У неким крајевима, по уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Слама подсећа на ону на коју је Богородица положила Христа. Кућа се кади тамјаном и у сламу се стављају дарови, који подсећају на дарове којима су мудраци са Истока даровали новорођеног Христа.

Годинама уназад овде у Македонији сведоци смо да се Бадњак изгони изб традиција у народу. Српство је страшило које све бивше Србе држи на окупу. Зато је све српство и тамо где га нема, макар и у траговима, то се прогони и гази. Спољна манифестација лудила. Лутање у мраку. Вампири својих ђедова. Срба. Бадњака.