Гојко Ђого пише поезију, есеје, књижевнотеоријске и критичке текстове, а песме и есеји превођени су му на петнаестак језика, а добитник је и бројних књижевних награда.

– Не знам да ли сам достојан али са поносом ћу носити прстен деспота Стефана Лазаревића, наравно то је симболични знак човека који је, могло би се рећи, симболични споменик који се уздиже на заласку једне Србије, ренесансе Србије којој је знатно допринео – рекао је између осталог лауреат Ђого.

Стручни жири за доделу у образложењу своје одлуке наводи да је Ђого песник коме се „Багдала” одужује, не само по значају који има у савременој српској књижевности, већ и по присуству у граду Крушевцу и књижевној „Багдали”.

– То је, заправо, исповест једног песника који је расветљавао она времена у којима се налазило духовно и душевно стање нашег друштва. Могу још да кажем да Ђогова поезија на најбољи начин садржи историјске и националне резонанце у активирању оног неукротивог пера наших егзистенцијалних и метафоричких стања човека који је спознао свет са лица и наличја и пренео га, како то кажу књижевни критичари, у то најусправније перо савремене српске поезије – навео Љубиша Бата Ђидић, председник жирија.

Иначе, награду „Прстен Деспота Стефана Лазаревића”, „Багдала” додељује од 1984. године, а међу добитницима су: Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Дејан Медаковић, Мија Павловић, Добрица Ћосић, Драгослав Михаиловић...