- И после једне деценије од нашег првог интервјуа, још увек радим два посла, балерина сам у Националној опери и балету и балетски сам педагог у раду са децом од 3 до 18 година. Разлика је у томе што сада имам свој Балетски студио Диадема, што је круна мог дугогодишњег рада. Сада играм и своју животну улогу, улогу мајке. Мој муж Бојан и ја смо пре скоро шест година добили сина Милана, који нам је потпуно променио живот. Посебно је променио приоритете у мом животу, организацију мог слободног времена, жеље, снове, све се врти око њега, око нас троје. Његова срећа је и моја срећа, његов бол је и мој бол, као мајка се трудим да имам потпуно разумевање његових осећања.
Балетско образовање је стекла као средњошколка. Завршила је четири године ниже и четири средње балетске школе, а факултетско образовање стицала је на социологији, како би имала неку сигурност ако се повреди на сцени. Професионално се балетом бави 28 година.
- Будући да радим и пре и после подне скоро сваког радног дана, подршка мог мужа ми је најважнија. Током дана тачно знамо ко треба да преузме коју одговорност како би све ишло како треба. Од '98. као хонорарно ангажована и од 2001. сам запослена у НОБ-у и још увек имам обавезне вежбе сваког јутра у 10 часова којима одржавам физичку форму. Дакле, 28 година професионално и 8 година у нужу и средњу школу МБУЦ, укупно 36 година вежбања балетом и још увек уживам у томе. Има дана када ми је тешко, када се моје тело буни, али ти дани су ретки. Сада у овим годинама мање сам ангажована у самом репертоару НОБ-а, за разлику од пре 10-ак година када нисам излазила из сале по читав дан. И тако данима.
Александра додаје да је посебно испуњава рад са децом.
- Балетски студио Диадема, који постоји од 2017. године, је моја креација, маштовитост и идеја коју сам успела да створим и поново одржим захваљујући подршци коју имам у лику мога супруга; Бојана, заправо је то била његова идеја, која се показала изузетном. Диадема је место где могу да стварам, при том остављајући траг у друштву и у животима те деце којима предајем и која одрастају пред мојим очима. Имам ученике којима предајем више од 10 година, једну од њих чак 13 година. Била је моја ученица још док сам радила у другом студију ...присећа се Александра.
Закључује да је веома тешко да се одвоји од те деце, и од њихових родитеља. Некако заузимају велики део њеног живота као да су део њене проширене породице. Толико концерата, представа, наступа заједно, то су многе емоције које остају за цео живот, закључује Александра Стефановић Бранђолица.
Истиче и награде и признања као саставни део уметничког живота.
-Управо у мају 2025. године добила сам признање Општине Аеродром за посебан допринос култури и уметности - балету, што ми је посебно драго и значајно, и што ми даје подстицај и мотивацију да наставим да промовишем уметност балета и образујем многе нове генерације младих балерина.
Срдачан разговор ова посебна уметница заокружује закључком, протканог срећом, што је поново стигао позив Споне, за интервју препознавања уметничког трага, али и спознаје порекла и српском заједницом у Македонији.
-Мој деда, отац мог оца по коме сам добила име и презиме Стефановић, био је војни пилот из Београда са распоредом у Скопљу, где се заљубио у моју вољену баку. Имам веома велику породицу у Србији, с обзиром на то да је мој деда био једно од седморо деце својих родитеља, и због неких околности, свих седморо деце је крштено у Краљевској Српској Породици и носе њихова имена.
