17. мај 2011.

У живописном селу Кучевишту, на обронцима Скопске Црне горе, према сећањима и записима, кажу, некада је било чак 140 воденица изграђених од камена. Данас их је једва 40-ак,  дуж Кучевишке реке. Распоређене су на различитим растојањима. Неке густо начичкане, друге, међусобно удаљене и до 100 метара. Већина је данас урушена. Међу тим руинама, од неких су остали само темљи, друге су нешто боље очуване, али закатанчене. Треће, за чудо, још увек раде.

Зуб времена и небригу људи преживеле су само четири воденице. Оне још увек раде, али су за разлику од правих, старих, али пропалих, обновљене, дотеране и „нашминкане”.

Са 3167 становника, већином Срба, Кучевиште је највеће село на Скопској Црној гори, удаљено 25 километара од македонске престонице. Српски живаљ је и у околним селима Побожје, Бањани, Чучер, Горњани, Сандево, Мирковци, Глуво, Кучевишка бара... Кучевиште и остала села на падинама Скопске Црне горе, која, иначе, спадају у ред најстаријих насеља скопске котлине, помињу се још у даровницама и повељама српског краља Милутина од 1300-1308. године.

Због близине града, асфалтираног пута, прелепе природе, са много цркава и манастира, Кучевиште и читава Скопска Црна гора омиљена су излетничка места Скопљанаца. Они ту долазе да се одморе,  уживају, али и да „на извору” сазнају шта је народ хтео да каже са оном старом пословицом: „Свако врти воду на своју воденицу”.

Мештани причају да је некада заиста било тако, јер је сваки воденичар скретао реку на своју воденицу. Бројним пресецањем тока реке стварао се нови правац, па је она временом добила облик потока. Данас, због тога што већина воденица више не ради, водоток се исправио, количина воде је нешто порасла, али она и даље личи на поток.

Стојан Славковић је један од ретких мештана чија воденица још увек ради и меље. Наследио ју је од оца, а и данас је понекад користи.

„Воденицу је користио мој отац, сада понекад и ја понешто умељем. Скоро свака кућа у селу је имала своју воденицу. Оне које су преостале ређе се користе јер сада раде млинови на струју. Некада давно, свако ко је имао пшеницу, имао је и воденицу. Речно корито је одговарало. Сада Кучевишка река није толико јака као раније, али ипак има довољно воде да покреће точкове воденице”, каже Славковић. Додаје да су му стари причали да никада нико из других села Скопске Црне горе није долазио у Кучевиште да меље жито.

Житељи Кучевишта се и данас баве углавном пољопривредом и сточарством, а на питање откуд толико много воденица само у једном селу, позивајући се на приче предака, веле да је некада, чак и пре три века свака породица ту бројала од 20 до 30 чланова.

„Воденице су биле неопходне за њихову, али и за прехрану стоке. Оне су храниле целе породице”, каже Стојан Славковић, уз примедбу коју је од старијих чуо, да у то време младић без воденице није могао лако да се ожени. „Зато је свако домаћинство градило своју воденицу. Данас је нека друга прича. Уместо воденице, девојке сада од младића траже нешто друго, вели Стојан показујући на један бели фолксваген “поло” паркиран испред ресторана испод манастира “Свети Архангел”.

Четири воденице које су и данас у „возном стању” углавном мељу кукуруз за сточну храну оних који се и даље баве сточарсвом, али је и њих све мање у селу. Један број људи је запослен у каменолому и руднику Бањани, неки у локалној самоуправи и јавним установама општинског нивоа, а немали број ради и у Скопљу.

У Кучевишту се налази црква Св. Спас подигнута 1327. године, у време краља Стефана Дечанског. Крије још једну, мању цркву – Светога Николе, која је у тајности дозидана 1501. године током владавине Османлија. Тако на једном месту, у истом дворишту међу трошним каменим кућама постоје чак две цркве. Но, данас се види само једна,што је био и главни циљ старих неимара. Изнад села, поред реке где су „нанизане” воденице, налази се манастир Свети Архангел из времена цара Душана. Још даље, горе уз брдо, налази се мала црква Света Параскева. У дворишту, али и у самој црквици, је извор из кога људи и данас пију воду за срећу и здравље...

Лепоте Скопске Црне горе, чист ваздух, бројни извори, манастири и цркве прави су магнет за излетнике из урбаног и загађног Скопља. И, што је више уљеза и придошлица, то је већи број и „објашњења“ откуд у Кучевишту толики број воденица. Како кажу сељани, „ови са стране све знају, па чак и нама објашњавају наше наслеђе“.  А излетници, до којих су допрле приче да у Кучевишту има толико воденица зато што момци без њих у прошлости нису могли да се ожене, имају своју „тезу“. Тако, злонамерници из града кажу да је у питању чист инат и завист међу сељанима попут оне: „Зашто комшији да плаћам када могу сам да саградим своју воденицу и сам у њој да мељем жито”.

Са овом причом се, наравно, не слажу мештани објашњавајући то површношћу „излетника и викендаша“, а има и љубоморних „грађана” на „наше историјско благо, и средњовековну ризницу, старе цркве и манастире, по којима и Скопље добија на вредности.

Д.Ј.

Наслеђе

Скопска Црна гора је јединствена просторно-повезана целина, богата старинским културно-историјским споменицима. На обронцима овог подручја налази се непроцењиво етнографско, музиколошко и лингвистичко благо.

У Кучевишту, поред старих воденица, постоји и велика етнографска грађа која пропада и полако нестаје. То се између осталог односи и на уникатну народну ношњу овог краја, затим на разне рукотворине...

Да би се део тих вредности и богатства Срба на Скопској Црној гори сачувао и и да би се тај процес уништења зауставио, у Српском културно-просветном и информативном центру  „Вук Караџић” у Кучевишту покренули су иницијативу за „Заштиту културног наслеђа региона Скопске Црне горе”. Циљ иницијативе је да се делује код читавог становништва, али и представника локалне самоуправе, као и код представника одговорних институција из ове области, на заустављању, или макар успорењу негативног процеса пропадања културног наслеђа.

Б.Н.