Новинара и дописника РТС-а Андрију Игића, Љубишу Милачића, Николу Митића, Ивана Стојановића и Ненада Ђорђевића; надомак манастира Светог Никите, задужбина светог Краља Милутина, дочекао их је Милутин Станчић испред СПОНЕ.
Њихова крајња одредишна тачка је манастир Хиландар, али је њихова тура хуманитарног карактера.

-Кренули смо око 4,30 свако из свога места, спојили смо се код Урошевца, према раније утврђеној маршути, а у Македонију смо ушли око 8 часова преко граничног прелаза Ђенерал Јанковић, објаснили су своју путању кроз етапе.

-До 4. јула морамо ући на Атос, али смо ганути репортажним записом из Горњана и стања у коме живи породица Маринковић, с тога смо одредили да на ово путешствгфије кренемо и са том мисијом, застанемо управо овде уручимо скромну помоћ, каже Андрија Игић, коме професионална наклоност послу једноставно није могла да сакрије емоцију, али низ питања, са или без одговора. Потпитања упућена мајци, деци, али и нама као домаћинима. Са већ припремљеним  видео записом за потребе Јавног сервиса.

Њихова даља одредница биће Велес, претходно су закауску и ручак обавили управо у истоименом селу у кафани "Код Четника" како из милошта зову власника кафане.

Постоји могућност да обиђу још неко село, засеок у коме живе Срби дуж маршуте: (Јософово, Марвинци, Дојран) с обзиром да су са портала СПОНЕ већ упознати са тим крајевима.

-У плану је да гранични прелаз буде Дојран. Маршута је знана. Имам и добру опрему, навигацију, детаље пута, у овом саставу смо већ ишли за Охрид, а први пут за Свету Гору, каже млади Никола Митић из Шилова, који поред бициклизма веома предано и лепо свира неколико инструмената бави се музиком, фотографијом, и видео записима са којих овековечује лепоте свог краја, показујући нам у веома малим запакованим торбицама нешто гардеробе, алата и хигијенских материјала.

-Ово је лакше него неке стазе, битно је колкико ствари човек понесе, и важни су успони, и висине на путу, али може се, да се не жалимо, упорни јесмо, каже директор Техничке школе у Косовској Каменици Ненад Ђорђевић.

Поносно Митић истиче да је на овај неуобичајени поклонички „излет", испуњен посебном енергијом и радошћу, бициклом кренуо путевима српске војске којим се кретала приликом ослободилачких операција - после пробоја Солунског фронта.

- Годинама постоји жеља да се на овај начин крене пут Атоса. Кроз ово превозно средство боље се сагледава и историја, и географија, и топоними, и чињеница да нам веома блиска места и градови, делују поприлично далеки, и сва попришта великих борби и страдања нашег народа, каже Ђорђевић.