26. септембар 2010.

Бранислав Бане Митић (59), из Пирота, један од најактивнијих бициклиста ветерана Србије, јуче се поклонио сенима страдалих српских војника у уводним борбама за пробој Солунског фронта, чији земни остаци почивају у костурници испод спомен капеле на Кајмакчалну, највишем врху Ниџе планине.

Међу бројним поклоницима, на ту стратешку коту, која је, захваљујући великом јунаштву и страдању српске војске, неизбрисиво ушла у све војне енциклопедије и историју, само је Митић стигао – бициклом.

У организацији Савеза удружења бораца у Пироту, познати бициклиста је уочи овогодишњег обележавања 92. годишњице историјског пробоја Солунског фронта, којим су почеле операције за окончање Првог светског рата, кренуо је симболичним трагом српске војске према – Грчкој.

- Из Пирота сам пошао 20. септембра у 13 часова са Српско-грчког војничког гробља где је такође одржано комеморативно сећање на погинуле ратнике. Према ранније утврђеној маршрути на југ сам кренуо преко Бабушнице, Власотинца, Лесковца, Бујановца, а у Македонију сам ушао преко граничног прелаза Прешево – Табановце, објаснио је Митић своју путању на етапама кроз Србију. Део предаха и одмора Скопљу, искористио је да, према претходном договору, посети Културно-информативни центар „Спона" и ту се сретне са старим и новим пријатељима.

Поносно Митић истиче да је на овај неуобичајени поклонички „излет", испуњен посебном енергијом и радошћу, бициклом кренуо путевима српске војске којим се кретала приликом ослободилачких операција - после пробоја Солунског фронта.
- Годинама ми је у глави тињала та жеља да се на мени својствен спортски начин одужим својим прецима - дедама Солунцима. Знам да је за многе ово чудан начин одласка на те историјске тачке из наше бурне историје. На та попришта великих борби и страдања одлази се организовано и углавном аутобусима, или возом...Но, конкретно на Кајмакчалан, ето, нисам желео на други начин да путујем, него само својим бициклом. А, и зашто бих нешто мењао, када ја углавном свуда идем бициклом. Сви који ме познају знају да је тако. Знају да и најкраће, као и оне дуже релације преваљујем бициклом, каже Митић.

У разговору у паузи између „етапа" у Македонији, Митић нам открива да је и раније обилазио историјска попришта славних битака из ослободилачких ратова српске војске.

Са бициклом, каже, другује још из ране младости. Открива да је активно ушао у спортска надметања укључујући и најбољу репрезентативну посаду бициклиста Србије, када је старији „друг по точку", Краљевчанин Радош Чубрић већ завршавао такмичарску каријеру...
По престанку активног бављења спортом, Митић бицикл није напуштао. Наравно, смањио је напорне тренинге, али је и даље возио и преваљивао „редовну километражу".

- Најдужа тура на бициклу из хобија, била ми је релација Пекинг – Пирот. За 46 дана, превалио сам 9.250 километара и плус око 600 километара - бродом. Путању су ми делимично пореметили Румуни који тада нису желели да ми издају визу па сам морао да их „заобилазим". Возио сам етапно, просечно по 250 километара дневно, објашњава Митић.

У неке „краће" релације које је укњижио у свој дневник, који редовно води, рачуна и путовање у лето 1981. од Београда до Макарске. Тада је наравно, у знатно бољој кондицији, и без икаквог пратећег пртљага, „само са личном картом, флашицом са освежењем и мало новца у џепу", преваљивао етапе за чуђење и професионалцима....Сада је све то другачије, а ти путеви нису више исти, испрекидани су неким државним и другим границама, ограничењима па и „препрекама"...

Најновије путовање бициклом ратним стазама славних српских војника – Солунаца, Митић ће, како најављује, посебно издвојити у свом дневнику, поносан што је испунио дуг према прецима.

Сусрет

За време одмора у Скопљу, на путу према Кајмакчалану, Ђевђелији и Грчкој, где је обишао војничка гробља на којима почивају погинули српски војници из Првог светског рата, Бранислав Митић се сусрео са двоје школских другара – Златом Николић која је директор скопске предшколске установе „Раде Јовчевски Корчагин" и Мирољубом Микијем Панајотовићем, шефом службе техничког одржавања авиона Владе Републике Македоније.
У просторијама „Споне", у пријатној и опуштеној атмосфери троје некадашњих школараца пиротске Гимназије „Предраг Костић", прозивали су се међусобно и присећали лепих ђачких дана. Тако је „пао" и договор да продужени предах у Скопљу, као домаћица Банету организује Злата. Бане чека испуњење обећања да их ускоро угости у њиховом родном Пироту.