Концерт за званице, али и за поштоваоце рада СПОНЕ заказан је за 7. март у Занатском дому, са почетком у 19 часова. Са Биљом на сцени, која диригује вокалном радионицом, наћи ће се десет прекрасних женских вокала, уз пратњу корепетитора.

Концерт Вокалне радионице Бистрик – Биља Крстић у Куманову долази у важном тренутку за ову вансеријску музичарку, једну од водећих имена world music сцене у региону – прошло је неколико месеци од објављивања чудесног албума „Биљур“, који ниже успехе у свету, у међувремену је музички оплеменила филм и серију „Операција Халијард“ и „Ваздушни мост“, а ове године је чекају многобрајна путовања по свету – од Јужне Америке до Кине.

Пуно тема за разговор са јединственом Биљом Крстић...

Ваш актуелни албум „Биљур“ од самог изласка одушевљава и публику и критику, и у региону, и шире? Да ли Вас је то изненадило, или је ипак то последица дуговременске посвећености овој врсти музике? 

- Радује ме чињеница да се „Биљур“ нашао на водећим светским play листама. Први сингл “Нишка бања” освојио је награду на престижном такмичењу у Енглеској “One World Music Radio”. Такође је албум био на водећим листама World Music Chart Europe, MergingArts Production, Transglobal World mucic Char…

Увек се изнова обрадујем када видим како сваки наш албум заиста буде дочекан са великим интересовањем, то ми даје снагу и вољу да идем даље. Овог пута смо за издаваче одабрали Југотон Кроацију Рекордс, имамо дивну сарадњу и огромну подршку, тако да се надам да ћемо овог лета више времена проводити на фестивалима у Хрватској, Словенији, јер смо тамо најређе наступали у ових 22 године колико постојимо. 

Недавно смо гледали филм „Операција Халијард“ за који сте радили музику. То вам није прво искуство и сви се сећамо Зонине „Пуче пушка“. Изјавили сте и да сте јако поносни урађеним за Хероје...

- Да, веома сам поносна на „Халијард“, одличан је филм и носи важне поруке. Мислим да се музика одлично уклопила са темом филма. Рад на музици за филм је био веома инспиративан, али и напоран. У музици, коју смо радили Мики Станојевић и ја, има фантастичних виолинских тема и широких оркестарских аранжмана, вокализа, а capella извођења... Њима смо осликали атмосферу, која је на моменте била узбудљива, топла али и тешка. Улога музике у овом филму је била веома важна, радили смо Мики Станојевић и ја заједно и надам се да смо успели да дочарамо атмосферу велике напетости и исчекивања коју овај филм носи. 

Колико вас је прича о доброти и племенитости људи у једној благородној мисији надахнула да се лирски искажете до краја? 

- Давно нисам имала такав осећај заједништва. Веома је било узбудљиво радити на музици за филм и серију са тимом који је предводио Радош Бајић. Одличан сценарио и потресна прича о породици Јовић и њиховим трагичним индивидуалним судбинама, одмах ме је привукла као и тема „Операција Халијард“, која се дешава у тренутку завршнице Другог Светског рата 1944 , највећа акција спашавања америчих савезничких пилота у историји светског ваздухопловства.

Филм нам дарује причу једног времена о херојству, безнађу, пријатељству, жртвовању и племенистости, о љубави и доброти, као што ште и рекли, говори и о правим вредностима које су увек у нама и око нас - љубави, солидарности… Веома сам поносна како смо урадили Мики и ја музику за филм, а ево управо смо завршили и серију „Ваздушни мост“, која ће почети да се емитује у марту месецу. Филм је фантастичан - одличан сценарио, глумачка подела и режија су изузетни. 

Бистрику сте посветили велики део живота. Требало је пуно времена да вас људи препознају, а сада, када сте постигли велики успех, нема враћања. Јел због тога сласт успеха лепша?

- У природи човека је да му прија пажња, окружења и подршка. Тако и популарнист прија, али она уме да заведе, и поведе на другу страну. Па у неком трентку помислиш и поверујеш да си много више урадио и да си посебнији него што реално јеси. Са „Бистриком“ проводим већ 22 године, прошли смо разне фазе и дан данас функционишемо као породица и често и помињемо да смо музичка породица коју популарност уопште није променила. 

Били сте део значајних група 70их – „Сунцокрет“ и „Рани мраз“, сарађивали са легендама као што су Бора Чорба, који вам је род, и Балашевић, коме сте били кума... Какве данас успомене негујете на те дане, када се веровало да музика, чак и ако не промени свет, може га направити лепшим?

- Седамдесете су биле посебнее по свему, пре свега, живели смо у великој земљи, били смо занесењаци, а поглед у свет су нам биле култне радио емисије и специјализовани музички часописи, они су нам обелезили младост… Ишли смо у позоришта, посећивали концерте великих светских звезда које су наступале у нашој земљи, ишли у биоскопе... Било је то време када се пуно дружило и разговарало, а то се данас изгубило и све преселило на интернет. Концерте и представе гледамо на разним платформама, читамо књиге на телефону, а дружења, сусрети, разговори..., су углавном преко порука и истим и честитамо рођендане и празнике. Ново време и нова технологија имају наравно и добрих страна. Искрено патим за оним годинама када се живело мирније и када је музика имала главну улогу у животима младих, која је умела да нас орасположи, утеши, да нас инспирише. Уз њу смо радили, учили, читали и играли… Била су то добра стара времена, која волим да често призовем у сећања. 

Како данас гледате на време соло албума, песама „Маја с Хаваја“, „Превари вечерас своје друштво са мном“? Пре многих сте били привилеговани да Вам Балашевић пише песме.

- Била је то моја поп фаза. Снимила сам три соло албума и сарађивала са најзначајнијим именима рок и поп музике на музичкој сцени Југославије. Волим те песме које су ми компоновали Баласевић, Бора Чорба, Бајага, Бата Ковач, Јосип Бочек, Саша Локнер, Бата Златковић из групе „Галија“, Никола Чутурило… 

„Превари вечерас своје друштво са мном” је албум који је отворио моју солистичку каријеру. Идеја да кренем у те воде потекла је од Ђолета Балашевића и цео албум су урадили он и Јосип Бочек. Захвална сам и срећна што је моја поп солистичка каријера кренула са изузетним музичарима. 

Као један од најзначајних претставника world мусиц сцене на овим просторима како бирате песме које касније, кад их ви узмете под своје, добију нови сјај?

- Пажљивим одабиром, а то подразумева један дугачак период и потпуну посвећеност док не направим избор. Много је било преслушавања старих архивских снимака, нотних и тонских записа које сам добила од пријатељa етномузиколога, али сам и из приватних збирки љубитеља народних песама пронашла  праве бисере.

Велики је и значајан посао аранжера у том процесу, а то сјајно ради наш Мики Станојевић, који невероватним аранжманима, хармонским склоповима, ритмичким обрасцима..., обуче старе песме у нове оквире, и тим старим песмама дода нови сјај. 

У репертоару имате пуно македонских песама. Које од њих су Вам посебно драге, и шта у сусрет концерту у Куманову 7. марта може да очекује публика која вас тамо нестрпљиво очекује? 

- Овог пута у Куманово не долазим са оркестром Бистрик, већ стижем са младим певачима, хором “Вокална радионица Бистрик”, са којима радим пуних 12 година на Коларчевом Народном Универзитету. Припремили смо диван програм са традиционалним песмама из Србије и Македоније.

Са Окрестром Бистрик, тренутно правимо план за овогодишње натупе. Радујемо се посебно гостовању у Колумбији, који ћемо везати за Мексико, ту је и одлазак за Пекинг, Швајцарску, Црну Гору... 

Радимо пуном паром да нове песме са албума „Биљур“ укључимо у концертни програм и промовишемо их. Надамо се да ћемо имати прилику да комплетан „Биљур“ представимо широм Македоније.

Иван Бећковић