24. децембар 2017.

Фашизам је екстремни израз, али сваки национализам је њиме заражен. Национализам није свест о стварности националног карактера нити понос због њега. То је веровање у јединствену мисију нације, као суштински супериорне у односу на циљеве или атрибуте свега што се налази изван ње, написао је Исаија Берлин у тексту "Европско јединство и његове мене".

А историчару и филозофу Исаији Берлину - рођеном у Риги 1909. који се 1921. сели у Велику Британију, где је и преминуо 1997, а чији је рад и опус умногоме посвећен теми национализма - посвећен је нови број реномираног часописа "Градац".

Уводни текст пише Мухарем Баздуљ бавећи се питањем шта представља његов опус данас и овде, ту су текстови Жосефа де Местра, Мајкла Игнатијева, Анатолија Најмана, Јосифа Бродског, као и више инспиративних Берлинових радова. А писац, издавач и уредник часописа "Градац" Бранко Кукић напомиње да је Исаија Берлин данас врло инспиративан.

Шта значи враћање Исаији Берлину?

- Живимо у великој кризи морала, дијалога, уметности и идеја, па је - када нема бистрог погледа у будућност - понекад је добар и поглед у прошлост. Али не у смислу да би се отуд нешто пренело или пресликало, него да би се видело шта тамо није ваљало, а што је довело до ове кризе. Иако историја човечанства није баш нека поуздана учитељица, она као и страхота и ругло може да послужи, каже за Блиц Бранко Кукић.

Мислите ли да се данас посвећује пажња ономе чему нас историја учи?

- Опомене су свуда око нас, само их треба читати. Исаија Берлин је добар пример враћања историји идеја. Он је својим књигама улазио на неколико капија човечанства. Иза тих капија су били важни путеви за формирање савременог света, без обзира на све странпутице и добре правце. Захваљујући, међу осталима, и њему, ми данас имамо могућност да унапређивањем и укрштањем тих идеја дођемо до могућег решења тренутно неизвесне будућности човечанства.

Из перспективе актуелности шта нам Берлин поручује?

- Велика Берлинова тема је извор и улога национализма данас у свету. Важно је нагласити да национализам није неки балкански изум - како се на овим просторима погрешно мисли. То је европска идеја која има своју историју, своје добре и лоше стране. Али Берлин изворе национализма није видео ни у античкон свету, нити у средњовековном друштву. Национализам је потреба да се према моделу односа у природи створе одређени „организми“ који путем независности врсте, групе или заједнице пружају отпор свима - без обзира на државу у којој су настали нити на друге државе. Тај „оганизам“ жели да функционише независно, верујући да ће тако бити самосталан и заштићен од утицаја “непријатеља“. У данашњем свету умреженом новим технологијама такав модел је анахрон и води самоизолацији, упркос чињеници неких угледних мислилаца да је потреба да се припада некој заједници једна од важних људских потреба. Ја мислим да постоји и потреба да се не припада, а да те упркос томе и они други разумеју и прихвате. Неко је рекао да је самоћа када те други људи не прихватају. Национализмом су најчешће опседнути мали народи јер су често понижавани. Берлин каже да је национализам реакција на ране. О томе треба озбиљно размислити. А велики део света је данас у ранама.

Није ли Берлин сматрао да свет не треба да буде копија Европљана или Американаца...

- Берлин је имао неколико идеја које су мени блиске. Једна од њих је управо та да данашњи свет не треба да буде копија, на пример Европљана или Американаца. Он је сматрао да свако има право да развија своју културу и да буде срећан у њој и с њом. Због тога мислим да нема малих култура. Свака је култура - ако је оригинална - велика, само из разлога економске немоћи не може значајно да утиче на свет, али може да уздигне саму себе. Због тога је култура за мале земље животно важна. Друга његова актуелна идеја је да би сви требало да теже барем неком облику модернизације, зависно од способности и потреба. Тако ће избећи ропску зависност од експлоататора. Велика опасност је бојати се образовања, знања и паметних људи. Велики руски револуционар Бакуњин је својевремено мислио да треба укинути универзитете јер образовани људи могу на обичне људе гледати са висине. Код Андрића сам негде прочитао: “Пре сто и неколико година Милисав Лаповац предлагао је да се сви писмени људи у Србији побију јер они подижу бунтове.“ Бакуњин је био паметан човек који је овога пута био у заблуди желећи да сви људи буду једнаки, а овај наш је био будала.

Како мислите да би Берлин, као Јеврејин, гледао на данашње стање на Блиском истоку?

- Берлин је био убеђени циониста још од младих дана (мада његова родбина то није била). Али као циониста, он је критиковао готово све послератне израелске владе. Веровао је да је живот са Палестинцима могућ и да то треба да се догоди што пре. Тврдио је да треба "разумети људе који нам се супротстављају". Мислим да би га догађаји које ових дана гледамо у Јерусалиму и шире дубоко разочарали. Срушен је још један његов сан о саживоту. То је још једна потврда да паметни људи ретко кад управљају светом. Најчешће то чине они који имају презир према обичним људским бићима.